Priča o hrabroj majci koja se izborila sa ajkulom kako njena beba ne bi "odrasla bez majke" dobila je svoj nastavak - otkrila je da su njene prve reči nakon buđenja iz kome bile: "Volim te“.
Lija Stjuart (35) provela je deset dana u komi nakon što je 13. juna 2026. godine pretrpela opaki napad ajkule na sidnejskoj plaži Kugi, što je bio prvi takav incident na toj lokaciji posle više od jednog veka. Nešto više od dva meseca kasnije, ova odlučna majka dovoljno se oporavila da sedne i ispriča svoju priču. U intervjuu emitovanom u nedelju za emisiju 60 Minutes na mreži Nine Network, ova majka jednog deteta opisala je trenutak kada se našla licem u lice sa nemani i poručila da ne želi da je pamte kao "devojku koju je ajkula raskomadala na plaži", već kao "ženu koja je udarila ajkulu pesnicom u lice".
Susret sa čudovištem na samo 30 centimetara
Lija Stjuart, učiteljica i majka jednogodišnje devojčice Ogast, završavala je svoje redovno subotnje jutarnje plivanje i vraćala se ka obali kada je upozorena na opasnost.
"Čula sam devojku iza sebe… oštar vrisak. Okrenula sam se i iza nje se nalazilo ogromno, ogromno peraje. Bilo je masivno", ispričala je Stjuartova. "Pogledala sam njegovu veličinu i shvatila da to nije delfin".
Ajkula je bila tačno tu i brzo se približavala. Neno lice bilo je jezivo, sa "malim, crnim, staklastim očima", dok su joj zubi i usta bili ogromni. U jednom trenutku, zver duga četiri metra bila je na svega 30 centimetara od njenog lica.
"Gledale smo se licem u lice", rekla je Stjuartova. Čak i u tom trenutku, njene misli su ostale smirene. "Desnoruka sam, pa sam pomislila: ’Hajde da udarim levi kroše.’ Samo sam zamahnula levom rukom, a ona mi je zgrabila podlakticu i istrgla mi kožu, mišiće, sve… ostala je velika praznina između moje podlaktice i šake".
"Nećeš me odvojiti od moje ćerke"
Ajkula joj je potom zagrizla butinu i počela da je vuče pod vodu.
"Pomislila sam: ’To je to, ovako umirem’, a onda sam pomislila na moju ćerku Ogast i na to da neće imati majku, da će odrastati bez majke“, rekla je, suzbijajući suze. To je postala prekretnica. "U glavi sam mislila: ’Nećeš me odvojiti od moje ćerke.’ Znala sam da ne smem da je ostavim".
Prisetila se kako je skupila snagu i pružila otpor: "Okrenula sam se i jednostavno počela da je udaram pesnicom iznova i iznova, bilo je to kao borba sa dinosaurusom. Kao da udarate u zid od cigli. Mora da sam je jednom stvarno dobro pogodila, pa me je pustila. Bilo je to nešto najteže na svetu, ali izborila sam se i izvukla odatle".
Herojsko spasavanje i borba lekara na obali
Svetski šampion u veslanju na dasci, Čarli Verko, trenirao je u blizini kada je primetio njenu borbu u vodi. Pomogao joj je tako što ju je jednom rukom pridržavao na svojoj dasci, dok je drugom polako veslao unazad ka obali. Voda oko njih bila je potpuno crvena od krvi.
Spasilac Ben Hinan, koji se zadesio tu van dužnosti, primetio je par i požurio da pomogne, dok je njegova partnerka, doktorka Kasandra Mekgregor, pozvala hitnu pomoć.
Specijalista urgentne medicine, dr Ijan Feruson, kupovao je kafu u blizini kada je čuo vrištanje. Ova improvizovana medicinska ekipa uspela je da je održi u životu koristeći poveze za zaustvaranje ekstremno velikog gubitka krvi. Dr Feruson joj je takođe izbušio kost u predelu ramena kako bi joj ubrizgao tečnost i krv, jer zbog skupljenih vena nisu mogli da pronađu krvni sud.
"Osetila sam kako sve napušta moje telo i kako odlazim negde", prisetila se Lija ležanja na pesku. "Baš kada je trebalo da stignem do kraja tunela, dobila sam viziju Ogast. Kao da sam naterala sebe da se vratim. Otvorila sam oči i videla sve te ljude oko sebe".
11 operacija i buđenje iz kome
Prevežena je u bolnicu St. Vincent, gde je uvedena u indukovanu komu. Povrede su bile toliko teške da je tokom 10 dana podvrgnuta 11 operacija, a lekari su morali da joj amputiraju levu ruku.
Njen partner Fernando i majka Kristin, po struci medicinska sestra, sve vreme su dežurali pored nje. Kada se 23. juna konačno probudila, prvo je gestikulirala da joj izvade cevčicu za disanje koja ju je mučila.
Majka Kristin prisetila se trenutka kada su joj konačno uklonili tubus: "Ovog puta njene oči su bile potpuno svesne, gledala me je direktno. Čim su izvadili cevčicu, pogledala me je i rekla: ’Volim te.’"
Novi život i male svakodnevne pobede
Lija je naredne mesece provela ponovo učeći da hoda i piše. Na sreću, nije pretrpela oštećenja mozga usled gubitka krvi, ali se i dalje bori sa novim invaliditetom.
"Ima dobrih i loših dana. Još uvek pokušavam da se pomirim sa činjenicom da mi ruka nije tu", rekla je. "Ponekad se jako iznerviram. Ogast podigne ruke i želi da je uzmem, a ja žarko to želim, ali jednostavno ne mogu".
Ipak, fokusira se na napredak: "Radi se o malim stvarima, na primer, sada mogu sama da operem zube. Veoma sam ponosna na to. Tako je lep osećaj kada sam opereš zube, umesto da to neko drugi radi umesto tebe".
Komentari (0)