Odrasla među maglovitim i kišnim ulicama Sankt Peterburga, Natalija je godinama živela mirno i bez velikih iznenađenja. Završila je pedagogiju, predavala engleski i zamišljala budućnost koja će teći po ustaljenom planu. Ipak, život joj je pripremio drugačiji put – umesto sigurnosti poznatog grada, čekala ju je afrička savana, snažno sunce i običaji o kojima ranije gotovo ništa nije znala.

U Afriku nije otišla vođena avanturizmom, već jasnom odlukom da se uda i izgradi porodicu. Verovala je da zna šta želi, ali put do tog cilja pokazao se složenijim nego što je očekivala.

Franka je upoznala upravo u Sankt Peterburgu, gde je iz Gane došao na studije medicine. Upoznali su se preko zajedničkih prijatelja. U početku među njima nije bilo varnica – čak ga je svesno držala na distanci. Mesecima su se sretali tek povremeno, bez nagoveštaja da bi to poznanstvo moglo prerasti u nešto ozbiljno.

Kada su se svetovi približili

Preokret je nastao onog trenutka kada joj je Frank otvoreno rekao da želi ozbiljnu vezu – i brak. Njegova direktnost i sigurnost ostavile su snažan utisak. Počeli su da se viđaju jednom nedeljno, a susreti su postajali sve duži: šetnje, razgovori, planovi.

Vremenom je primetila da joj nedostaje kad ga nema. Njegova vedrina i jednostavnost ulivale su joj poverenje. Njemu su, s druge strane, imponovale njena samostalnost, odgovornost i smirenost.

Pre nego što su stali pred matičara, Natalija je otputovala u Ganu da upozna njegovu porodicu. Njena majka se nadala da će je drugačiji način života pokolebati. Ni Frankovi roditelji nisu bili bez rezerve – pitali su se hoće li se snaći, poštovati tradiciju i razumeti njihovu kulturu.

Jedan nesporazum nastao je već pri prvom susretu. Natalija je ponela ručno vezenu ikonu iz Rusije, verujući da donosi vredan i simboličan dar. Umesto oduševljenja, usledila je tišina i zbunjenost. Situaciju je ublažio Frank, koji je roditeljima diskretno dao novac. Tako je Natalija shvatila važnu razliku u običajima – u Gani je novac često najpraktičniji i najpoželjniji poklon.

Majčinstvo između dve zemlje

Nakon venčanja par se preselio u Ganu. Kada je ostala trudna, Natalija je odlučila da se porodi u Rusiji, bliže svojoj porodici. Međutim, posle rođenja deteta suočila se s neprijatnim iskustvima – komentari i otvorena netrpeljivost zbog boje kože njenog sina pratili su je na ulici. Šetnje su postale naporne, a osećaj sigurnosti poljuljan. Smirenje je ponovo pronašla tek po povratku u Ganu.

Život po novim pravilima

Danas Natalija i Frank imaju četvoro dece. U Gani su započeli gradnju kuće u savani – zasad je završen prvi sprat, ali za nju je to već dom. Uredila ga je po sopstvenom ukusu, spajajući navike iz Rusije sa lokalnim načinom života. Povremeno posećuje rodni Sankt Peterburg, ali svaki povratak u Ganu potvrdi joj isto – dom je tamo gde je porodica.

Godine provedene u toj zemlji donele su joj i razumevanje običaja koji su je nekada iznenađivali:

  • Novac kao dar – Često je najprimereniji znak pažnje; gostima se neretko daje manji iznos „za put“.

  • Sahrane kao proslave – Oproštaj od pokojnika doživljava se kao ispraćaj u večni dom, pa su ceremonije svečane i okupljaju veliki broj ljudi.

  • Prvih sedam dana bebe – Novorođenče se ne pokazuje svima niti se odmah javno izgovara ime.

  • Leva ruka – Ne koristi se za jelo, rukovanje ili davanje novca.

  • Porodično rešavanje problema – Bračne nesuglasice često postaju tema šire porodice.

  • Opušten odnos prema vremenu – Dogovoreni termin ne znači nužno i tačan početak.

  • Zajednički obrok – Deljenje hrane iz iste posude rukama znak je poverenja i bliskosti.

Danas se u Gani oseća sigurno i prihvaćeno. Zemlja koja joj je u početku delovala strano postala je mesto gde je pronašla ljubav, porodicu i novi početak. Iako njen put nije bio bez izazova, pokazao se kao iskrena i ispunjena životna priča.