MILANKO OŽENIO ALBANKU ROZU I PREPORODIO SE Nisu se razumeli ni reč, a sada ne mogu jedno bez drugog! (VIDEO)

U Buđevu, selu u opštini Sjenica, ponovo je otvorena osnovna škola, prvi put nakon 12 godina. A sve to zahvaljujući povratku života kroz – brakove.

Roza je jedna od mnogih Albanki koje su poslednjih 15-ak godina napustile rodni Skadar i svoj dom pronašle u srpskim planinskim selima. Udala se za Milanka, doselila na Pešter u sred zime – iz toplog grada, na surov "Balkanski Sibir".

„Nisam bila spremna na sneg i hladnoću, ali ljubav sve nadvlada“, kaže Roza, dok mesi hleb i priprema tradicionalna srpska jela za svoju porodicu.

Danas, nakon više od decenije života u Srbiji, Roza se ne samo prilagodila – već je postala uzor u selu. Govori tečan srpski, slavi srpske praznike i prenosi deci sve običaje – kako albanske, tako i srpske.

Pre petnaestak godina, mladići iz sela kao što je Buđevo nisu mogli da nađu supruge. Srpske devojke nisu želele život na selu. Onda su počeli brakovi sa devojkama iz Skadra i okolnih mesta. U početku – sa nevericom. Danas – sa zahvalnošću.

„Nijedna devojka nije htela ovde da dođe. Kad kažemo ‘ženidba’, one nestanu. A meni je bilo žao da napustim svoj kraj“, iskren je Milanko Popadić.

Sa Rozom se upoznao u decembru, venčali su se osam dana kasnije. I opstali.

Prema podacima udruženja "Stara Raška", samo u opštini Sjenica danas postoji više od 50 mešovitih brakova i preko 120 dece rođene iz tih zajednica. Prva Albanka koja je došla, povukla je i druge.

„To je više od 1% stanovništva Sjenice. Zahvaljujući tim porodicama otvorena je i škola koja je bila zatvorena 12 godina“, kaže Momir Kovačević iz udruženja.

Roza se seća anegdota sa jezikom. Kada je tražila beli luk, rekla je „huder“, a Milanko joj doneo puder. Smeh je bio lek za sve jezičke barijere.

Danas govori perfektno, slavi slavu – Nikoljdan, pravi sarmu, peče pitu. I uči decu da poštuju i srpske i albanske običaje.

www.youtube.com/MAX PRESS VIDEO

„Naša ćerka zna albanski, sinovi za sada ne, ali učimo ih da poštuju sve“, kaže Roza.

U domaćinstvu svi rade – i deca i roditelji. Imaju stoku, obrađuju zemlju, pomažu jedni drugima. Roza retko nosi drva – Milanko joj, kaže, to nikad nije dozvolio.

Oni su primer kako se most između kultura može preći – ako ima ljubavi, volje i poštovanja.

„Želim da naša deca budu otvorena, tolerantna i da ne sude ljudima po poreklu. Samo po srcu“, poručuje Roza.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI