Vožnja po magli zahteva sporiju vožnju, veće odstojanje i pravilnu upotrebu svetala. Ipak, mnogi vozači prave greške koje dodatno smanjuju bezbednost, od oslanjanja na zadnja svetla automobila ispred sebe do korišćenja dugih svetala u uslovima slabe vidljivosti.

Posebno opasno može da bude približavanje drugom vozilu kako biste lakše pratili put. Ako vozač ispred vas iznenada zakoči, premalo odstojanje ostavlja vam manje vremena i prostora za reakciju.

Na auto-putu situaciju dodatno komplikuje nagla promena vidljivosti. Deonica koja je do malopre bila pregledna može odjednom da bude prekrivena gustom maglom, zbog čega je važno da brzinu prilagodite čim primetite da se put ispred vas slabije vidi.

1. Vozite dozvoljenom brzinom, ali prebrzo za uslove

Ograničenje brzine od 130 kilometara na čas na auto-putu ne znači da je bezbedno voziti toliko brzo kada se ispred vozila vidi samo nekoliko desetina metara.

Pri brzini od 130 km/h automobil prelazi oko 36 metara u sekundi. Ako je vidljivost svega 50 metara, vozilo može da pređe veći deo tog rastojanja pre nego što vozač uopšte reaguje, a zatim mu je potreban dodatni prostor za kočenje.

Zato brzinu treba prilagoditi vidljivosti, stanju kolovoza i saobraćaju. Osnovno pravilo je da vozite tako da možete bezbedno da se zaustavite unutar slobodnog dela puta koji vidite. Kada naiđete na gušću maglu, usporavajte postepeno i izbegavajte nagle manevre.

2. Pratite zadnja svetla drugog automobila sa premalog odstojanja

Kada se put jedva nazire, crvena svetla vozila ispred mogu da deluju kao orijentir. Međutim, približavanje drugom automobilu kako biste lakše pratili njegov pravac može da bude veoma rizično.

Vozač ispred vas možda će prvi uočiti zastoj, prepreku ili pešaka i naglo zakočiti. Ako mu se nalazite preblizu, nećete imati dovoljno prostora da bezbedno reagujete.

Održavajte veće odstojanje nego inače, pratite uslove na putu i ne oslanjajte se isključivo na svetla drugih vozila. Nepotrebna preticanja i česte promene trake takođe treba izbegavati.

3. Uključujete duga svetla da biste bolje videli

Iako deluje logično da će jača svetla poboljšati vidljivost, duga svetla u gustoj magli mogu da imaju suprotan efekat. Svetlost se raspršuje na sitnim kapljicama vode, stvarajući odsjaj koji dodatno otežava uočavanje puta.

Za vožnju po magli koristite kratka svetla, a prednja svetla za maglu uključite kada je to potrebno i kada ih vozilo ima. Pratite i stanje na putu, jer ni odgovarajuća svetla ne mogu da nadoknade nedovoljnu vidljivost.

4. Pretpostavljate da je automatsko osvetljenje uključilo sva potrebna svetla

Automatski režim svetala nije garancija da su uključena sva svetla koja su vam potrebna u uslovima magle.

U zavisnosti od vozila i sistema osvetljenja, dnevna svetla mogu da budu uključena, dok zadnja poziciona svetla ostanu ugašena. U takvoj situaciji automobil može biti slabije uočljiv vozačima koji mu prilaze otpozadi.

Zato proverite koja su svetla zaista uključena i, ako je potrebno, ručno aktivirajte odgovarajući režim. U Srbiji su u uslovima smanjene vidljivosti važna i zadnja poziciona svetla, pa nemojte pretpostavljati da automatika sve reguliše umesto vas.

5. Zaboravljate da isključite zadnje svetlo za maglu

Zadnje svetlo za maglu emituje snažno crveno svetlo koje pomaže drugim vozačima da vas uoče kada je vidljivost veoma loša. Međutim, kada se uslovi poprave, ono može da zaslepljuje ili ometa vozače koji se kreću iza vas.

Zato njegovu upotrebu prilagodite stvarnim uslovima na putu. Čim više nije potrebno, isključite ga i nastavite vožnju sa odgovarajućim svetlima.

6. Gledate samo automobile ispred sebe

U magli je teže na vreme uočiti pešaka, biciklistu, životinju ili zaustavljeno vozilo. Rizik je posebno izražen na neosvetljenim deonicama, raskrsnicama i putevima bez trotoara.

Oznake na kolovozu i stubići uz put mogu da pomognu pri orijentaciji, ali nemojte pogled vezivati samo za jednu liniju ili zadnja svetla drugog automobila. Obratite pažnju na čitav prostor koji možete da vidite i prilagodite brzinu onome što vam vidljivost dozvoljava.

Pre polaska proverite i da li su vetrobransko staklo i stakla sa unutrašnje strane čisti. Ispravni brisači, dovoljno tečnosti za pranje stakala i pravilno podešena ventilacija pomažu da se vidljivost ne pogorša dodatno zbog prljavštine ili zamagljivanja.

7. Zaustavljate se u zaustavnoj traci da sačekate da magla prođe

Zaustavna traka na auto-putu nije bezbedno mesto za čekanje da se vremenski uslovi poprave. Vozila koja nailaze mogu teško da uoče zaustavljen automobil, naročito kada je magla gusta.

Ako možete bezbedno da nastavite vožnju, smanjite brzinu i nastavite do najbližeg odmorišta ili izlaza sa auto-puta. Ako je zaustavljanje neizbežno zbog kvara ili drugog hitnog razloga, uključite sva četiri pokazivača pravca i preduzmite propisane mere za obezbeđivanje vozila i putnika.

Najvažnije pravilo za vožnju po magli jeste da ne vozite brže nego što vam vidljivost dozvoljava. Veće odstojanje, odgovarajuća svetla i spremnost da usporite na vreme mogu da naprave veliku razliku u situaciji u kojoj je svaki metar važan.