Izumire zaštitni znak Srbije!

Staništa ove biljke prostiru se samo na oko 200 kvadratnih kilometara u srednjem toku Drine, pograničnom delu Srbije i Bosne i Hercegovine, pa su u cilju njenog očuvanja dve držve otpočele realizaciju projekta prekogranične saradnje "SAVE - Očuvanje jedinstvene biološke raznolikosti u slivu Drine".

Nosioci projekta, koji je finansijsku potporu našao u vidu 165.197 evra iz pretpristupnih fondova EU, su Nacinalni park "Tara" i JP "Šume Republike Srpske", a podržavaju ga Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Direkcija za evropske integracije BiH.

Uz pomoć zavoda za zaštitu prirode, naučnika sa fakulteta i instituta, škola, organizacija civilnog društva, izvršnih vlasti sa obe strane granice do kraja 2020. obaviće se analize 20 staništa Pančićeve omorike u opštinama Bajina Bašta, Srebrenica, Milići, Rogatica, Višegrad i Foča. Istraživanja će dati smernice kako stvoriti zajedničku međudržavnu platformu radi zaštite četinar koji je 1875. na Tari otkrio srpski botaničar Josif Pančić, a koji je je od 1998. na Crvenoj listi ugroženih vrsta.

- Posle dugogodišnjih istraživanja u Nacionalnom parku "Tara" i u opštinama BiH, uočeno je da postoji velika ugroženost prirodnih staništva Pančićeve omorike, toliko da je u pitanje doveden njen opstanak - kaže Marijana Josipović, biolog iz NP "Tara" i vođa projekta.

Koliko na području na kome će se raditi na zaštiti Pančićeve ima stabala ovog endema, kažu nadležni, teško je utvrditi s obzirom na to da raste na strmim, teško pristupačnim terenima. Tek, više je nego očigledno da se stabla masovno suše i da da teško rastu. Pančićevoj omorici više pogoduju hladnije temperature pa zato nije ostala imuna na globalno zagrevanje.

- Zbog klimatskih promena dolazi do fiziološkog slabljenja stabala koja tako postaju podložna raznim oboljenjima i osetljiva na štetne insekte. S druge strane, u poslednjim decenijama broj jedinki konstantno opada zbog loše prirodne regeneracije i slabe kompetitivnosti sa drugim vrstama. Stabla rastu izuzetno gusto, čak i 1.200 ih ima na jednom hektaru, tako da podmlaci nemaju dovoljno svetlosti da izrastu. To je uočila i naučna javnost koja je u uglednim časopisima objavljivala radove na tu temu, prognozirajući da će, ako se ovim tempom nastavi smanjenje populacije, Pančićeva omorika izumreti u narednih pola veka. Situacija je alarmantna i traži od nas brzo reagovanje, a Srbija i BiH imaju globalnu odgovornost da sačuvaju ovu vrstu - objašnjavaju u NP "Tara".

Snimci iz aviona

U okviru otpočetog projekta, kažu nadležni, biće mapirana sva staništa Pančićeve omorike u šest podrinjskih opština, kakav je njen biodiverzitet, a u ove svrhe, osim terenskog rada u šumama, koristiće se i snimci iz aviona koji će nadletati staništa. Sa druge strane, kroz genetska istraživanja znaće se kakva je situacija na svakom od staništa i odrediće se određena stabla sa najpodobnijim potencijalom da sačuvaju opstanak ove endemske biljke.