DO SAMOG DNA! 2030. godine nas očekuje potpuna i tačna karta svetskih okeana, ali ne samo njena površina

Tokom vekova kartografi su na raznim kartama mogli gotovo savršeno da zabeleže svet na (sušnoj) površini. Međutim, još uvek nam nije potpuno jasno kako tačno izgleda pod površinom okeana. To će se promeniti

Atlantski okean
Atlantski okean, Foto: Profimedia

Ambiciozni projekat japanske kompanije Nippon Foundation u saradnji sa neprofitnom organizacijom GEBCO pod nazivom Seabed 2030 ima za cilj mapiranje dna svih svetskih okeana do 2030. godine. Lansiran je 2017. godine i od tada je ispitana gotovo petina ukupnog dna.

Prema vođama projekta, celokupna mapa svetskih okeana treba da doprinese boljem razumevanju osnovnih procesa koji se odvijaju ispod površine. Tu spadaju okeanske struje, porast nivoa, širenje cunamija, plima i oseka, ali i uticaj klimatskih promena. Takođe bi moglo pomoći u postizanju ciljeva održivog razvoja koje su postavile Ujedinjene nacije, a koji takođe uključuju zaštitu i održivu upotrebu okeana.

„Porast podataka o mapiranju okeanskog dna omogućiće morskom dnu 2030. da igra ključnu ulogu u pružanju merodavnih informacija koje su slobodno dostupne svima“, rekao je u isto vreme Džejmi Mekmikel-Filips, direktor projekta Seabed 2030, da podstakne glavne političke odluke o upotrebi i održivosti okeana, kao i za pomoć u naučnim istraživanjima “.

Prema Euronevs-u, Helen Govans, glasnogovornica Trusta za zaštitu okeana, rekla je: „Vest da je petina dna okeana već mapirana je fantastična. Kako okeani pokrivaju 71% Zemljine površine, vrlo je važno saznati kako izgledaju na dnu. Ove nove mape mogu nam pomoći da shvatimo kako, na primer, na morske struje često utiču podmorski vulkani i kanjoni.“

Morske struje su takođe usko povezane sa vremenom i klimom.

„Mapiranje dna okeana je mnogo komplikovanije od mapiranja kopna, jer se ne može koristiti uobičajeni satelit. Takođe je vrlo teško doći do nekih mesta samog dna. Ne samo zato što su izuzetno mračni, već i zbog visokog pritiska koji zahteva posebnu podmornicu. Srećom, pojavila se posebna tehnologija koja je olakšala mapiranje dna, ali proći će mnogo vremena pre nego što bude moguće zabeležiti u celosti “, dodaje Govans.

Okeani značajno utiču na Zemljinu klimu, proizvode više od polovine kiseonika, hvataju većinu toplote koju je stvorio čovek i najveći su ponor ugljenika. Razumevanje kako izgleda ispod površine okeana i koji se procesi odvijaju ispod njega takođe nam može pomoći da bolje razumemo procese na kopnu. A da se i ne spominje da još uvek nismo otkrili većinu od procenjenih do deset miliona vrsta organizama koji žive u svetskim okeanima.

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi