TREĆA DOZA POSLE PET MESECI? Evo sa kojim zahtevom će lekari ići na sednicu Kriznog štaba
EPA/Tolga Bozoglu

Treća doza antikovid vakcine i u Srbiji će se najverovatnije davati mesec dana ranije nego do sada – odnosno posle pet meseci od primljene druge doze.

O ovom predlogu stručnjaka za imunizaciju još treba da se izjasni Krizni štab, čije zasedanje je premijerka Ana Brnabić najavila za danas. Ovo telo, iako smo u međuvremenu oborili dosadašnje rekorde po broju obolelih i preminulih, nije zasedalo već tri nedelje. Među predstavnicima države i lekara, ni pred novu sednicu nema jedinstvenog stava o tome kako da se dalje borimo sa kovidom: lekari su za ograničavanje kontakata, a drugi deo Štaba protiv restriktivnijih mera.

Po svim epidemiološkim principima, sa ovolikom rasprostranjenošću virusa korona, prekidanje kontakata je najbrži način da se širenje zaraze zaustavi. Taj zahtev će, kako su se u internim kosultacijama dogovorili, lekari u Kriznom štabu izneti “na sto”, iako je jasno da za takvu meru nemaju podršku većine u ovom telu. I premijerka Ana Brnabić, koja predsedava Kriznim štabom, jasno je rekla da nije za pooštravanje mera, jer sada za “oružje” imamo vakcinu, što situaciju čini bitno drugačijom od one kada smo morali da se zatvaramo.

Epidemiolog Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba, kaže da će medicinski deo ovog tela ipak predložiti primenu nekih mera koje su nepopularne, kao što je ograničavanje radnog vremena makar na desetak dana, smanjivanje dozvoljenog broja okupljenih ljudi na manji broj od 500, ali i obaveznu vakcinaciju pojedinih grupa ljudi kao što su zdravstveni radnici. Založiće se, opet, i za obavezan kovid sertifikat.

Predstavnicima države u Kriznom štabu, međutim, mnogo je “bliža” strategija da se ubrza vakcinacija.

– Izlazna strategija iz situacije da se svaki dan beleži po više hiljada novozaraženih virusom korona je vrlo jasna: da u roku od 10 do 15 dana treba vakcinisati 20 do 25 odsto onih koji nisu vakcinisani, i da se tako procenat imunizovanih podigne na 70 odsto – kaže Tiodorović. – To je nemoguća misija, ali možemo da pooštrimo mere.

Praksa pokazuje da to nije pesimističan stav, jer je za devet meseci, od kada je počela masovna imunizacija vakcinisano ukupno 53,6 odsto odraslog stanovništva, a poslednjih meseci je imunizacija gotovo zamrla. Sada smo u situaciji da delta soj probija imunitet vakcinisanih.

Profesor dr Dušan Popadić, imunolog, potvrdio je u ponedeljak da je u Nacionalnom telu za imunizaciju (NITAG), otvorena diskusija o tome da li da se skrati vreme između druge i treće doze antikovid vakcine i da li to treba da važi za sve.

– Ideja je da idemo na buster dozu posle pet meseci posle druge – kaže prof. Popadić. – To je princip koji je primenio Izrael.

Prema podacima iz kovid-bolnica, do proboja imuniteta kod vakcinisanih u najvećem broju slučajeva ne dolazi dva-tri meseca posle vakcinacije, nego posle pet meseci, prenose Novosti.

– Upravo ta činjenica nam pokazuje da bi trebalo skratiti vreme između druge i treće doze vakcine na pet meseci, i to posebno za imunokompromitovane i starije osobe kod kojih brže slabi zaštita stečena imunizacijom – kaže profesor dr Tanja Jovanović, virusolog.

Za dan je bitku sa koronom izgubilo još 50 ljudi, a virus je potvrđen kod 5.983 osobe. Od 6.511 pacijenata u kovid-bolnicama 256 je na respiratorima. Prof. dr Nebojša Lađević, rukovodilac Centra za anesteziologiju i reanimatologiju UKCS, kaže da su Infektivna klinika i kovid-bolnica u Batajnici izuzetno opterećene:

– Kapaciteti su popunjeni i uglavnom koliko se otpusti pacijenata, toliko se novih svakog dana primi – rekao je Lađević. – U ovom talasu epidemije ima sve više pacijenata koji zahtevaju mehaničku potporu. Ilustrujući rizik od teške forme bolesti naveo je da je to kao da vakcinisani prelazi ulicu na pešačkom, na zeleno svetlo, a nevakcinisani pretrčava na crveno u punom saobraćaju.

 

Komentari (0)

Loading