Novi zakon usklađen sa pravilima EU:  KO ODA POSLOVNU TAJNU PLAĆA I DO 3 MILIONA DINARA
Foto: Shutterstock

Srbija je prošle sedmice, nakon deset godina, dobila novi Zakon o zaštiti poslovne tajne koji je usklađen sa regulativom Evropske unije (EU) i koji precizira koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu poslovna tajna, preciziraju se slučajevi u kojima se pribavljanje poslovne tajne smatra zakonitim, a u kojim nezakonitim, kao i kakve će biti zakonske kazne za one koji ih odaju.

Nadležni očekuju da će se učinak zakona ogledati u potencijalnom smanjenju broja sudskih postupaka zbog biznis izdaja jer novi propis, kako je navedeno u obrazloženju zakona, treba da odvrati konkurenciju od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne, prevashodno novčanim kaznama koje se ne odnose samo na pravna lica i odgovorne u njima, već te represivne mere mogu biti primenjene i na preduzetnike i pojedince.

Ako se radi o privrednom prestupu, kazne iznose od 50.000 do 3.000.000 dinara, a ako je u pitanju prekršaj od 20.000 do 500.000 dinara.

Produžen je i rok za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne na godinu dana od saznanja za povredu, odnosno na pet godina od učinjene povrede, a oštećena strana više neće prilikom svake tužbe morati da dokazuje da je zbog povrede poslovne tajne pretrpela materijalnu štetu.

Ove nezakonite radnje sada se, osim industrije i privrede, odnose i na poslovanje naučnoistraživačkih institucija.

Poznavaoci ove problematike ističu da veći broj istraživanja u poslednjih petnaestak godina pokazuje da kompanije smatraju poslovnu tajnu možda i najvažnijim oblikom svog intelektualnog kapitala, čak važnijim od autorskih prava, žigova, pa i patenata.

Navode i da su najveću zabrinutost za zaštitu poslovne tajne iskazale IT kompanije, pa su klauzule kojima se štite od tog odavanja postale standardni deo svih njihovih komercijalnih ugovora.

Alo

 

Ministarka privrede Anđelka Atanasković izjavila je da se ovim zakonom štite investicije privrednih subjekata.

- Poslovnom tajnom mogu da se zaštite razne vrste informacija kao što su postupci proizvodnje, poslovni i finansijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, arhitektonski projekti i slično - kazala je ona.

Ovo nije odavanje tajne:

- Kada to radi novinar u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima od javnog značaja;

- Kada to radi uzbunjivač ako u javnom interesu otkriva nezakonite aktivnosti;

- Kada je poslovna tajna pribavljena nezavisnim otkrićem ili stvaranjem, odnosno posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je dostupan javnosti.

 

 

Komentari (0)

Loading