"MAGNET ZA RUSKE TALENTE I KAPITAL" Ugledni američki časopis ocenio Srbiju kao odlično mesto za život i rad

U tekstu se ističe da je veliki broj ruskih državljana, preduzetnici, vlasnici visoko tehnoloških firmi i IT profesionalci, koji su napustili Rusiju nakon početka rata,  izabralo upravo Beograd ili Novi Sad, pre Dubaija ili nekih drugih gradova, za preseljenje i život, a jedan od njih ističe da je Srbija odlično mesto za život porodice kada je reč o obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i poreskom sistemu.

Sve je to rezultat reformi koje je država sprovela u poslednjih nekoliko godina, posebno kada je reč o poreskim olakšicama za zapošljavanje stranaca.

Među zemljama koje su otvorile svoja vrata talasu Rusa koji sada beže iz svoje zemlje, ova mala balkanska nacija se pojavila kao glavno odredište za tehnološke firme i visoko kvalifikovane profesionalce, navodi se u objavi američkog časopisa.

Procenjuje se da je do milion Rusa napustilo Rusiju od 23. februara, a mnogi su poneli svoje poslove sa sobom. Priliv se povećao nakon što je ruska vlada prošlog meseca počela da regrutuje ljude da popune svoje trupe u Ukrajini.

U prvim danima rata Moskve u Ukrajini, Turska, Dubai i Gruzija su dočekali veliki broj Rusa. Ali mnogi od njih sada hrle u Srbiju, zemlju koja želi da se pridruži Evropskoj uniji i koja uživa trgovinu bez carina sa blokadom.

Kako EU prekida ekonomske veze sa Moskvom, Srbija je postala mostobran za ruske kompanije i diplomce, posebno tehnološke radnike. Neki izgnanici su ovde da bi mogli da održavaju poslovne veze sa Zapadom, uprkos sankcijama. Drugi jednostavno beže od autoritarnog režima predsednika Vladimira Putina.

Egzodus je jedan od mnogih troškova koje je Rusija morala da plati zbog Putinove odluke da izvrši invaziju na Ukrajinu, koja bi mogla da optereti zemlju – i koristi njenim susedima – godinama, čak i decenijama nakon završetka sukoba.

Vladimir Samoilov, 33-godišnji vazduhoplovni inženjer, koji je postao menadžer razvoja softvera za kompaniju Vhisk u vlasništvu Samsung Electronics Co, napustio je Rusiju u martu sa suprugom i sinom i preselio se u Novi Sad, grad severno od prestonice Beograda, nakon razmatranja Turske, Gruzije i Dubaija.

„Ako imate porodicu, Srbija je odlična destinacija po pitanju jezika, poreza, zdravstva i obrazovanja“, rekao je on.

Desetine hiljada ruskih inženjera, programera, preduzetnika, umetnika i naučnika došlo je poslednjih meseci u Srbiju; skoro 700 firmi povezanih sa Rusijom otvorilo je filijale u kojima zapošljava hiljade Rusa, a prema vladinim podacima oko 1.500 ruskih građana osnovalo je nove kompanije od februara.

Mnogi jednostavno iskoriste bezvizni režim i ostanu u Srbiji radeći na daljinu za strane poslodavce.

Istorijski gledano, Srbija, koja ima nešto više od sedam miliona stanovnika, bila je blizak saveznik Moskve, a njeni mediji su generalno imali simpatije prema Rusiji u svom izveštavanju o ratu, navodi se u objavi američkog časopisa.

Srbija je osudila invaziju na Ukrajinu, ali nije usvojila sankcije Rusiji. Rusi i dalje uživaju u bezviznom režimu putovanja u Srbiju, jednu od retkih zemalja koja još uvek ima direktne letove za Rusiju. Srpski jezik je blizak ruskom, koji se sada često čuje u modernim prodavnicama, barovima i restoranima Beograda.

Neki zvaničnici procenjuju da je od početka rata ušlo ni manje od 50.000 ni više od 100.000. U susednim zemalja Rusije - Kazahstanu, Gruziji i Finskoj, vlasti su zabeležile 98.000, 53.000 i 43.000 unosa, prema podacima koje je prikupila Meduza, nezavisna ruska novinska kuća sa sedištem u Letoniji.

Mnogi takođe kažu da se ovde osećaju dobrodošlo nego dalje na zapadu, prenosi  Wall Street Journal.

Stepan Kazarjan, poznati promoter koncerata iz Moskve, danas živi u beogradskom stanu u vlasništvu unuka ruskih prognanika. Za nekoliko meseci osnovao je kompaniju za upravljanje događajima i organizovao svoj prvi muzički festival u Beogradu.

Gospodin Kazarjan kaže da se protivi ratu i da više ne razgovara sa svojom majkom u Rusiji koja ga podržava. Ipak, kaže da se mnogi ljudi poput njega suočavaju sa otvorenim neprijateljstvom u zapadnoj Evropi.

Ruski egzodus oslikava talas masovnih migracija pre jednog veka, kada su Rusi, poput porodice gospodara gospodina Kazarijana, pobegli od boljševičke revolucije i naselili se širom Evrope, uključujući i Srbiju, gde su doprineli ekonomskoj i kulturnoj renesansi. Vlada Srbije, smeštena u zgradi koju je 1926. godine dizajnirao Nikolaj Krasnov, ruski izbeglica, nada se da će se istorija sada ponoviti.

„Zemlje se takmiče da privuku bežeću rusku elitu i Srbija je u dobroj poziciji da profitira od te injekcije vrednog ljudskog i finansijskog kapitala“, rekao je Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, rođen u Beogradu.

Putinov režim je pokušao da zaustavi krvarenje tako što je IT profesionalce izuzeo iz poziva i ponudio poreske olakšice, jeftinije kredite i povlašćene hipoteke tehnološkim radnicima –  ali do sada to je bez efekta.

Nekoliko dana nakon invazije, ruski tehnološki giganti kao što je Iandek NV, kao i kompanije na zapadu sa velikim ruskim osobljem poput Lukoft Inc., programer softvera, i Vargaming, dizajner igara, preselili su deo osoblja u Srbiju.

Lukoft, koji razvija softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za banke, telekomunikacije i proizvođače automobila kao što su BMV AG i Folksvagen AG, preselio je 1.000 viših inženjera iz Rusije u Beograd, a u toku je dovođenje još 1.000, rekao je Mihajlo Postić, direktor kompanije i predstavnik Srbije.

Vlada Srbije je pomogla sa četiri čarter leta od državnog avioprevoznika Er Srbije, za osoblje i njihove porodice i brzo izdala radne i boravišne dozvole, rekao je Postić.

Zbog nedostatka kuća za iznajmljivanje na tržištu, cene su se skoro udvostručile u delovima Beograda zbog ruske potražnje — g. Postićeva kompanija sada pregovara sa vladom o potencijalnoj investiciji u stambeni prostor za smeštaj hiljada radnika koje nameravaju da se trajno zaposle u zemlji.

Podsticaji za strane investitore uključuju popust od 70% na poreze i socijalne doprinose za pet godina, kao i druge subvencije, rekao je Nenad Paunović, iz kabineta Vlade Srbije. Sistem je prvobitno dizajniran da se dopadne zapadnim kompanijama kao što je Microsoft Corp., koja vodi razvojni centar u Beogradu, rekao je on.

Jedan inženjer Luksofta i njegova supruga stigli su u Beograd 7. marta. Par je bio u Gruziji i Turskoj, ali im je Srbija privlačnija za početak novog života.
„Kulturne razlike su male… mi se ovde osećamo kao kod kuće, a ovo je demokratija u kojoj ljudi mogu da protestuju protiv vlasti“, rekla je inženjerova supruga.

Njena prijateljica, fizičarka, otpuštena je sa posla u moskovskom institutu Kurčatov za nuklearna istraživanja nakon što je objavila antiratne izjave na društvenim mrežama. Obe žene imaju napet odnos sa roditeljima zbog odluke da pobegnu.

Osećaj dobrodošlice, kao i način života u Beogradu, živoj prestonici sa živom kulinarskom i zabavnom scenom, bili su ključna atrakcija, rekao je Nikola Stojanović, direktor kompanije Vargaming u Srbiji, koji je preselio 300 zaposlenih iz Sankt Peterburga.

5.000 DINARA OD DRŽAVE ZA OVE GRAĐANE Evo kako da se prijavite!

Neki od prognanika su nastavili da stvaraju sopstveni biznis. Katarina Marković i njen suprug prodali su svoj stan u Moskvi nedeljama nakon početka invazije i odlučili da iznova počnu u Beogradu. Sada vode popularni restoran pod nazivom Birds i planiraju da otvore drugi u novembru.

„Nisam želela da moj sin odraste u Rusiji“, rekla je.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI