GLAD POSTAJE PRETNJA ZA 345 MILIONA LJUDI! UN šalju sve oštrija upozorenja: Ko je odgovoran za krizu na tržištu žitarica?

Rat u Ukrajini pogoršava globalnu krizu gladi. Zapad i Rusija se međusobno optužuju za nagli rast cena žitarica od početka rata. Što kažu činjenice?

Čak za 345 miliona ljudi trenutno preti glad, to je podatak Svetskog programa za hranu Ujedinjenih naroda (UN). Cene žitarica, koje su eksplodirale od februara ove godine, verovatno će dovesti do daljeg rasta broja ugroženih. Zapadne zemlje kao glavni razlog za krizu vide ratnu strategiju Kremlja. Kremlj pak krivi zapadne sankcije za ovakav razvoj događaja. Osim toga, postoji mišljenje da bi se nedostatak isporuka žitarica iz Ukrajine lako mogao kompenzirati. Kritički pogled na argumente.

"Rusija je odgovorna zbog globalne krize gladi, a krivac je Putinov rat", napisao je nemački kancelar Olaf Solc na Tvteru početkom juna. Slične izjave dali su i drugi zapadni političari.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da nema drugog razloga za rast cena hrane širom sveta osim ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka i ograničenja Moskve po pitanju izvoza pšenice, piše SEEbiz.

Ukrajina je treći po veličini svjtski izvoznik kukuruza i sedmi izvoznik pšenice, pa su svetska tržišta reagirala na strahovite nestašice žitarica još na početku rata: cena kukuruza je porasla za skoro 20 posto od sredine februara do početka marta, a pšenice čak 60 posto. U međuvremenu su cene ponovno opale, ali za pšenicu su i dalje skoro 60 odsto iznad prošlogodišnje nivoa. Međutim, pogoršanje krize gladi nije izazvano ovom eksplozijom cena, rekao je u intervjuu za DW Martin Frick, direktor kancelarije Svetskog programa za hranu za Nemačku, Austriju i Lihtenštajn.

Broj ljudi kojima akutno preti glad drastično je porastao posljednjih godina - sa 150 miliona u 2019. na 279 miliona do kraja decembra 2021., a sada na 345 miliona. "Ovo je posledica tri K, kako uvek kažemo: konflikt, klima, kovid. A tu su još i troškovi", kaže Frik i naglašava da je rat u Ukrajini još više povećao troškove, ali su bili visoki i pre početka rata 24. februara.

Zaključak: Kriza gladi ima različite uzroke – ratovi koji su u toku, klimatske promene i pandemija korone. Rat u Ukrajini samo je dodatno pogoršao situaciju.

"Na svetu ima dovoljno hrane i niko nije primoran da se preda Putinu", citira BR24 (br.de) vojnog ekonomista Markusa Keuppa iz Švajcarske tehničke visoke škole u Cirihu. Kao dokaz za svoju tezu, Keupp se, između ostalog, poziva na globalne zalihe hrane i udeo ukrajinskog izvoza žitarica na svetskom tržištu, koji čini oko 8,4 posto svetskog trgovinskog volumena. To sugeriše da bi gubitak ukrajinskog izvoza se mogao kompenzovati.

Ali, ono što se ne uzima u obzir je: "Najveći skladište žitarica na svetu je Kina, ali ona praktično samo sudeluje u svetskoj trgovini kao kupac", rekao je Frick u intervjuu za DW. On takođe ne prihvata argument da bi zemlje koje su do sada gotovo isključivo uvozile pšenicu iz Ukrajine i Rusije mogle jednostavno "preći" na druge dobavljače.

"Postoji teoretska mogućnost zamene, ali to ne govori u prilog praktičnoj mogućnosti da se to može priuštiti", rekao je Frick, misleći pritom na ogromno povećanje cena na svetskom tržištu. Značaj Ukrajine kao izvoznika žitarica, nije samo nen udeo u globalnom trgovinskom obimu, već i geografskom položaju. Ovo objašnjava značaj Ukrajine kao dobavljač žitom, posebno za zemlje Bliskog istoka, severne Afrike i podsaharske Afrike.

I još jedan važan aspekt kada se pogleda gole brojke FAO-a: Rusija je sada najveći svjtski izvoznik pšenice s tržišnim udelom od skoro 20 posto. "Naravno, i to igra ulogu, jer Rusija može kontrolisati svoj izvoz kako joj to odgovara" rekao je Frick.

Zaključak: Gubitke zbog ukrajinskog izvoza žitarica nije tako lako nadoknaditi u pogođenim zemljama kao što sugerišu podaci o proizvodnji, trgovini i skladištenju. Pogotovo zato što visoki transportni troškovi za isporuke iz udaljenijih zemalja čine ionako (rastuće) troškove kupovine još većim.

Ruska vlada je više puta izjavljivala da je spremna doprineti rešavanju prehrambene krize – pod uslovom da Zapad ukine sankcije Rusiji. Sankcije su uticale na cene osiguranja brodova, plaćanja, pristup ruskih brodova stranim lukama i stranih brodova ruskim lukama.

Ali, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, uključujući pšenicu i đubrivo, izuzeti su od izvoznih sankcija. EU je to izričito potvrdila u odluci od 21. jula – uoči Istanbulskog sporazuma o žitu. Konkretno, navodi se da su dozvoljene transakcije nužne za kupovinu, uvoz i transport. Pored toga, ruski trgovački brodovi koji prevoze poljoprivredne i prehrambene proizvode mogu nastaviti koristiti luke u EU.

Direktor Svetskog programa za hranu za Nemačku, Austriju i Lihtenštajn kaže da Rusija u Africi čini sve da "opravda vlastiti argument da su zapadne sankcije krive" za probleme u isporuci namirnica. "Očigledno se vodi geopolitička igra s cenama žitarica."

Zaključak: Sankcije Rusiji nisu izričito usmerene na poljoprivredne proizvode, kao što je EU eksplicitno (ponovno) pojasnila proše nedelje. Ali, nije bilo moguće razjasniti da li sankcije i dalje u praksi utiču (i kako) na realizaciju plaćanja ili premije osiguranja.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI