Peca Popović: Uživam u hladovini Hajd parka

- Od starca se ne može očekivati drugo do nostalgije. Beograd moje mladosti su reke koje su zauvek prošle ispod topčiderskih, savskih i dunavskih mostova. Nedostaju mi osmesi sugrađana i svakodnevno, malo i obično, gospodstvo koje je iščililo s naših ulica - kaže Popović i dodaje da se i druženje, pogotovu među mlađim generacijama, promenilo.

- Današnji mladi Beograđani gledaju u ekrane mobilnih uređaja i tako komuniciraju s društvom za istim stolom. Mi smo se gledali u oči.

Ipak, otkriva Popović, postoji jedno mesto koje mu je omiljeno i zbog kojeg uvek ima specifični osećaj.

- To je Hajd park. Nije slučajno ta gola padina Topčiderskog brda tridesetih godina prošlog veka pošumljena i zaokružila kompleks koji se završavao sa Gimnazijom i internatom Aleksandra Karađorđevića. Na stazama tog plemenitog hlada, sve do spomenika Isidori Sekulić, uvek imam osećaj da nije sve pobeđeno u mom rodnom gradu - kaže sagovornik "Alo!", kojem je omiljeni deo dana u Beogradu - jutro.

- Nebo još nije skinulo prvo modro plavetnilo zore, rosna trava išarana maslačkom, ruzmarin i lavanda zavode mirisima dalekog mora, bunovne mace se rastežu, a džipovi iz okolnih zdanja nisu se oglasili snagom svojih konja i uništili tu kratkotrajnu idilu - zaključuje Popović.