Ovaj sport je najbolji lek za zdravlje!

Oni koji rekreativno igraju fudbal imaju niži kolesterol, krvni pritisak, otkucaje srca u mirovanju i manje masnog tkiva od neaktivnih ljudi, pokazalo je novo britansko istraživanje.

U poređenju sa nekim drugim vrstama vežbanja, uključujući trčanje i zumbu, fudbal je podjednako koristan za zdravlje ali ima dodatnu društvenu, motivacijsku i takmičarsku komponentu, zaključili su naučnici u radu objavljenom u časopisu "British Journal of Sports Medicine".

"Fudbal je delotvoran kao preventivna mjera širokog raspona i lek za bolesti koje su posledice životnog stila za njegove sudionike nezavisno o godinama, polu, nivou fizičke spremnosti i fudbalskog umeća", kaže Peter Krustrup, profesor sporta i zdravstvenih znanosti s danskog unicveziteta u Odensi, koji je vodio ovo istraživanje.

"Sveukupno, ovo sveobuhvatno istraživanje pokazuje da je fudbal lek, da je za gotovo sve i da je za čitav život”, kaže Krustrup.

Vežbanje je već dugo jedan od glavnih elemenata nemedikamentoznog pristupa nizu bolesti koje su posledica stila života, poput visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti i slabljenja kostiju.

Mnoštvo ranijih istraživanja takođe povezuje intenzivno vežbanje sa poboljšanim stanjem kardiovaskularnog sistema, a vežbe jačanja sa jačanjem kostiju i mišića.

Za potrebe sadašnjeg istraživanja naučnici su ispitali podatke iz 31 ranijeg objavljenog istraživanja o uticaju fudbala na krvni pritisak, broj otkucaja srca, sastav masnog tkiva, metaboličko zdravlje i sposobnost skakanja. U svim istraživanjima naučnici su tragali za razmerama učinka fudbala na te različite aspekte zdravlja i upoređivali ih s onima koji ne vežbaju ili se bave drugim vrstama vežbi.

Fudbal je imao bolji uticaj na krvni pritisak od neaktivnosti. Kad su naučnici upoređivali vrednost sistoličkog (gornjeg) pritiska utvrdili su da je kod rekreativnih fudbalera prosečno 4,2 milimetara žive niži.

Dijastolički (donji) pritisak kod fudbalera bio je prosečno 3,89 milimetara žive niži. Korist od fudbala bila je čak i veća kod onih koji su patili od blago povišenog pritiska. Kod njih je fudbal rezultirao sa prosečno 10 milimetara žive nižim sistoličkim pritiskom i dijastoličkim prosečno nižim za sedam milimetara žive. Fudbaleri-rekreativci sa blagom hipertenzijom (pritiskom većim od 130/80 milimetara žive po Američkom društvu za bolesti srca imali su prosečno 11 milimetara niži sistolički tlak i sedam milimetara žive niži dijastolički pritisak u poređenju sa neaktivnim osobama. Puls u mirovanju kod rekreativnih fudbalera je oko šest otkucaja manji nego kod neaktivnih pojedinaca.

Malobrojna istraživanja koja su upoređivala fudbalere i druge rekreativce pokazala su da je u pogledu krvnog pritiska, masnog tkiva, otkucaja srca i LDL (tzv. lošeg) holesterola i sposobnosti skakanja, fudbal imao solidne rezultate.