SRBI NISU SVESNI OVE OPASNE BOLESTI Dr Skrobić otkriva da prvi put imamo efikasne lekove protiv gojaznosti

Gojaznost postaje sve veći zdravstveni problem Srbije. Ni gojazne osobe čak ne shvataju da je gojaznost hronična bolest, a statistike pokazuju da sve više ljudi u našoj zemlji pati od nje. Kako da se tog problema rešite, koja je najbolja prevencija, da li se u njoj krije lek za zdravu naciju, objasnio je dr Ognjen Skrobić, specijalista opšte hirurgije Klinike za digestivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

"Pre svega, rekao bih da gojaznost postaje vrlo ozbiljan medicinski problem. Mi to dosta zanemarujemo i smatramo da je reč o estetskom problemu ili 'jednostavnom' višku kilograma. Ne, to je ozbiljan zdravstveni problem. Otprilike svaki peti odrasli čovek u Srbiji pati od gojaznosti. Veliki je već procenat onih koji imaju tzv. patološku gojaznost, a dominatan problem je taj što ima sve više gojazne dece. Taj procenat je značajno veći", rekao je dr Skrobić i dodao:

"Najviše moramo da radimo na prevenciji. Kad roditelji primete da se dete goji, treba odmah da preduzmu nešto, da potraže pomoć. Oni koji su gojazni u pubertetu i adolscentnom dobu, biće najčešće gojazni i tokom celog života", upozorio je dr Skrobić i istakao da je stil života najvažniji.

Lečenje

"Prvi savet je dijeta, promena načina života. Tako bi svaki pacijent trebalo da počne. Danas je veoma bitna psihološka podrška, a često je potcenjujemo. Danas po prvi put možda imamo dosta efikasne lekove za lečenje gojaznosti. Oni mogu najviše da pomognu pacijentima koji imaju ozbiljnu kliničku gojaznosti, da ne dođe do onog stadijuma hirurgije. Hirurško lečenje gojaznosti treba da bude poslednja opcija", objasnio je hirurg.

Najčešća procedura koja se izvodi jeste sužavanje želuca

"Postoji nekoliko procedura, hirurgija je vrlo efikasna u lečenje gojaznosti. Ne samo da ćete da izgubite kilograme, nego ćete šećernu bolest i hipertenziju da stavite pod kontrolu. Najčešća procedura koja se izvodi je sužavanje želuca, gde se želudac suzi i odstrani onaj deo koji se nakon obroka širi. Tu ne samo da možemo manju količinu hrane da uzmemo, nego se kompletno menja hormonska regulacija digestivnog trakta i osećaja za gladi u centralnom nervnom sistemu. Vrlo efikasno se mršavi, postoje i neke druge metode koje su u fazi ispitivanja", rekao je dr Skrobić i dodao:

"Što pre potražiti pomoć, to bolje. Ako sa dijetama ne ide, trebalo bi da se pređe na sledeći korak i da pacijent dobije stručnu pomoć. Možda je u tim dijetama upravo i grešio. Bolje da se javi dok ne dođe do problema sa šećerom, pritiskom i svime onime što gojaznost nosi sa sobom", objasnio je dr Ognjen Skrobić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI