POTRESNO PISMO LAUŠEVIĆA IZ ZATVORA Evo šta je pisao advokatu Tomi Fili

U nastavku prenosimo kompletno pismo koje je Žarko 24. septembra 1996. napisao i poslao Tomi kada je i otkazao punomoćje.

Dragi moj verni Tomo,

- Prolaze mimo nas neki rokovi, žalbe, paragrafi, slova zakona. Šta to beše sve? Komore, Justicija, Hipokrat. Koga briga za sve to? Prolaze neki meseci, godine, život mu je lako prolazio i prošao, veli Crnjanski.

Samo se goji fascikla sa nekim beslovesnim papirima koji stvaraju privid. Eppur si muove? Ne, sve stoji u ovom mestu i u ovoj glavi, koja je samo tačka, centar oko koje se onaj besmileni krug samo ponavlja. E, pa dobro. Ja više neću u taj krug. Vodaće me kao ćopavo magare što okreće dolap, ali neću više u tu arenu. Neću - svojevoljno. Teraće me bičem, znam, kad god zastanem, ali onako bodro, nadećno, ozbiljno, zadubljeno u ZKP - ne više. Uradiću sve ne bih li, inatno, zdrav ostao, ali sa pravom se više zamlaćivati neću. Iz istog ubeđenja da ono što predstoji, kao ni ovo što se upravo dešava - nema nikakvu zakonsku opravdanost, ne želim da dalje time okupiram bilo kog, ponajmanje tebe, dragi moj Tomo. Kao što vidiš, sva nastojanja da se uzakoni naš postupak padaju u vodu pred voljom neke nepojmljive sile. Reći ćeš: Pobeđujemo, ipak, sine! Ne. Presudiće mi, prvostepeno, na proleće 1997, i slično ranijoj presudi.

Drugostepeno će zasesti na proleće 1998, možda i ukinuti i... dokle tako? To se ne može pobedom zvati. Operacija uspela pacijent overdoziran sa redovnim vanrednim lekovima - ispustio dušu. Ja da se navlačim na lekove, više neću. Neću da blenem više u kalendar, prateći rokove, crtajući nove petoletke, ne znajući da je baš tog dana sudijama snaha dobila male boginje i da po tome nekom članu sudija ima pravo... Baš me briga. Advokat, vrhunski, a Toma Fila, pre svih, kao najeminentniji u ovoj zemlji je bio i izraz visokog respekta prema sudu koji zaseda. Ne, i u Crnoj Gori! Nažalost. To si navikao da se srećeš u sudnici sa sudijama, a ovo su VLASNICI PRAVA. Sud je jedno, mala privreda drugo, zar ne? Koliko u takvim odnosima može biti ravnopravnosti i objektivnosti, nećemo više trošiti reči. Povlačim se. Šta god sam u životu radio, radio sam to celim bićem, svakim damarom svojim. Tako i ovog puta. Povlačim se sav. Ukoliko me ljudi ne shvate ozbiljno, samoizdavaću se u sedmom paviljonu. Ako i tada budu insistirali da me vide, da mi pišu, da im pišem, ti znaš da ću i od toga umeti da se odbranim. Nadam se da niko neće proveravati koliko sam daleko spreman da idem, odlazeći od spoljnjeg, svega spoljnjeg. Spreman sam. Vrlo. Prešao sam onu crtu kad se čovek izmiri sa najznačajnijim i kad sve dobije druge vrednosti.

Znaš da nisam pragmatik nikad umeo da budem. Ničeg utilitarnog nema u mojoj odluci. Jednostavno, dosta mi je svega. Valjda je to postignuta svrha kažnjavanja. Ogadilo mi se nemam osnova, pravilno zaključuje prvostepeni sud... Ne mogu više. Hoću drugim stvarima da se bavim. Pravo je perverzno. Naše pravo i njegova primena. Cinična. Ne samo oštećene porodice već i šira javnost. Jesu li sproveli anketu? Niko me u Crnoj Gori više neće braniti. Ne, ni Tale, ni Guberina... Niko. Suviše ti verujem, a još više volim i poštujem da bih dozvolio da te neko zameni. Da govori tvoje rečenice, jer si im već sve kazao. Dalje - nema. Neka Herostrat Radović, po želji i preporuci oštećenih odredi službenog advokata.

Zašto ću ćutati pred sudom i zašto ne želim da budeš tamo sa mnom?

Našim pristajanjem (mojim govorenjem i tvojim prisustvom) valorizujemo Viši sud kao regularan, dajemo kredibilitet postupku, za koji već sad znamo da se odvija s kršenjem zakona. Reci, hajde zajedno da kažemo da nećemo pred Sud, na čije ćemo greške i povrede zakona, učinjene u septembru, avgustu 1996. moći izgleda da se žalimo 1999. godine. Reci bilo šta, molim te, samo ne daj da se moja odluka skandalizuje i proglasi za naš raskid. Ne dozvoli da se oveseli veseli Danilović. Kaži šta god hoćeš, da sam sasvim poludeo, samo ne da sam ti ukinuo punomoćje, jer to i neću. Ukidam tebi i sebi pravo na odbranu pred TIM sudom.

Zašto nikog, pa ni najbliže, neću više da viđam?

Dugo, predugo lažem da sam u redu, da mi je dobro u zatvoru. Lažem, Tomo. A znaš koji sam fakultet završio. Poverovali su mi. Kolege su oduševljene kako pišem; nismo znali, on i slika,Ej, da mi je tvoja linija. Super. Neka se oduševljavaju i dalje i neka muški izdrže do nekog kraja moju nepravdu. Samo se više nećemo viđati.

Porodica? Deca su prirodno već vidljivo omrzela ovaj ambijent u posetnoj sali, verovatno i dolaske.

Pitam se kad će početi i oca. (I to je jedna svrha kažnjavanja, zar ne?).

Ne mogu više da gledam majčinu suzdržanu muku (tri puta je dolazila, na po sat vremena) kad prešavši 1000 km, gleda molećivo hoće li se neka uniforma smilovati da udeli dodatnih deset minuta.

Svoju neizvestnost ne želim više da tovarim na tuđa leđa.

Hoću sam.

Svima ću pojedinačno ovo objasniti... I Upravi. Moraće da prihvate moju odluku.

Dragi moj najverniji Tomo,

Znam koliki si borac.

Znam koliko si već učinio za mene. Nemoj da ti moje pismo zvuči kao retorika nezahvalnika. Ja nikad neću moći da ti se odužim za sve ono što si već uradio za mene, propatio sa mnom... Ako ikada izađem i ako jednom uzmognem, pokušaću da ti se odužim (odvratna reč), pokušaću da ti objasnim koliko mi je, i sada dok ti ovo pišem, teško.

Zauvek tvoj sin Ž.L.

Podsećamo, Žarko je preminuo 15. novembra u 63. godini. Toma Fila je nakon njegove smrti rekao kako je Lauševiću učinjena velika nepravda i da je teška bolest upravo rezultat toga.

- Čuo sam da je umro moj Žarko Laušević. Jedan divan čovek koji je imao tužnu i tešku sudbinu. Branio sam ga za dvostruko ubistvo i ranjavanje jednog u Crnoj Gori. Od njega imam najveću uspomenu koju godinama čuvam. Nikada u životu nisam dobio tako emotivno pismo od nekog klijenta. Nikada, ali nikada ga nisam objavio niti to želim. O svemu smo razgovarali. Govorio sam mu da je veliki problem što je to što se dogodilo zbilo u Crnoj Gori. Svega je bilo tokom suđenjenja. Sećam se da su nam svedoci bile dve konobarice iz Bosne i Hercegovine. One su odmah nakon zločina pobegle iz Crne Gore. Tokom suđenja su govorile istinu i tako sam dokazao da nikoga nije ubio iz namere - rekao je Fila.

Prema njegovim rečima, ono što se dogodilo bio je splet teške i tragične sudbine Žarka Lauševića.

- Da nije igrao u predstavi Sveti Sava ni bi ni u torbici nosio pištolj. Da mu se brava nije zaglavila ne bi ni išao do kola. Plašio se da mu ga neko ne uzme iz automobila. Bilo je to jedno od težih suđenja. Činilo mi se da su svi i sve protiv Lauševića. Govorili o krvnoj osveti, o starijem bratu koji će to da doživi - istakao je Fila.

Prema njegovim rečima, sve je krenuo od lošeg zapisnika, pa i od lokalnih medija u Crnoj Gori.

- Predstavili su ga kao jednog siledžiju, kao i njegovog brata Branimira. Odmah nakon zločina kafana je prefarbana. Prikrivene su rupe od metaka. Tokom suđenja otkrio sam devet, oni su u zapisniku imali šest. Uradili su to kako bi ga prikazali u još gorem svetlu. Tvrdili su da je nakon dvostrukog ubistva izašao napolje i pucao u vazduh i rekao: Ima li još ko da ga ubijem. Ta verzija je bila i plasirana u javnost - istakao je on. 

Kroz proces tužilaštvo je tvrdilo da nije bila u pitanju nužna odbrana.

- Govorili su ha ha kakav nužna odbrana kada nisu imali ni penkalo, a ovaj potegao pištolj. Da vam još jedno kažem, kad politika i emocije uđu kroz vrata, pravda izlazi kroz prozor - zaključio je Fila.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI