IMUNOLOG BORISLAV KAMENOV RAZBIO ZABLUDU Vitamin D sprečava razvoj teške kliničke slike kod kovid pacijenata, ali samo ako se uzima ova doza

Neprestano se vodi polemika oko optimalne količine vitamina D koju je potrebno uzimati

Prof. dr Borislav Kamenov
Foto: screenshoot/TV Prva

Vitamin o kojem se sada najviše priča i koji snažno podiže odbrambeni sistem našeg organizma, a kako sugerišu i brojne studije igra i važnu ulogu u prevenciji pojave težih oblika kovida-19, jeste vitamin D.

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov, doktor medicinskih nauka iz oblasti imunologije i eksperimentalne hematologije i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu za govori o pravilnoj upotrebi ovog vitamina, kada je najbolje da ga uzimamo, a razbija i zablude o preporučenoj dozi.

Neprestano se vodi polemika oko optimalne količine vitamina D koju je potrebno uzimati. Dok neki stručnjaci savetuju između 1.500 do 4.000 internacionalnih jedinica, u zavisnosti od starosti i stanja imuniteta, drugi kažu da je prvi neophodno utvrditi da li postoji deficit ovog nutrijenta, pa tek onda odrediti dozu. Zašto se mišljenja stručnjaka razlikuju?

"Prva priča o vitaminu D se pojavila 1950. godine kada se savetovalo da se zbog rahitisa uzima 200, 400 internacionalnih jedinca (IJ), a za decu se preporučivalo se da uzimaju samo dok su na podoju. To je bilo pre 70 godina, ali u međuvremenu se shvatilo da su mnogo veće doze potrebne da bi nas zaštitile od autoimunih bolesti, od astme, alergija... I te stare teorije se neki i dan danas drže", kaže profesor za "Mondo".

doktor Borislav
Foto: shutterstock

Zašto su mišljenja o optimalnoj dozi toliko oprečna? I koja je to količina sa kojom sigurno nećemo pogrešiti?

"Slovenci, na primer, preporučuju 15.000 IJ za starije osobe, a za mlade 7.500. Ja savetujem između 5.000 i 10.000 IJ. To nije obavzna doza koja se mora uzeti, ali to je doza koja je bezbedna i sa kojom ne može da se pretera", objašnjava dr Kamenov.

Svi znaju da se vitamin D u telu stvara pod uticajem sunca, kao i da ga ima u pojedinoj hrani, u manjoj ili većoj količini. U najbogatije ovim nutrijentom svrstavaju se ulje jetre bakalara i drugih masnih riba, tuna, sardine, skuša, bakalar, losos, plodovi mora, šitaki pečurke, džigerica, žumance... Ipak, ta količina nije dovoljna da bi se deficit u organizmu nadoknadio kroz ishranu.

"Za jedan minut sunčanja vi dobijate 500 jedinica vitamina D. Potrebno vam je da provedete 15 minuta na suncu dnevno, da unesete veliku količinu ovog vitamina“, kaže profesor. Što se tiče solarijuma, on nema isti efekat. Naprotiv, štetno je u svakom pogledu.

I oko načina unosa i vremena kada ga treba uzimati se kose mišljenja. Koji način je najispravniji?

"Može na kašičicu, možeda se nakapa u sok, u supu, kako hoćete. Ujutru, takođe, uopšte nije bitno, nema razlike. Vitamin D je vrlo važan, ne postoji nutrijent koji je važan i moćan kao on. On prevenira autoimune bolesti, deluje protiv bakterija i virusa", smatra dr Kamenov i objašnjava vezu izmeđ ovog vitamina i infekcije korona virusom:

"Kad je reč o kovidu, ispostavilo se da oni koji imaju niske vrednosti vitamina D imaju težu kliničku sliku, dok oni koji imaju visoke nemaju tešku formu", podsetio je dr Kamenov na premilinarna otkrića svetskih naučnika.

Slične tekstove nađite OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi