Psiholog otkriva: Evo koja tajna se krije iza vaših objava na društvenim mrežama

"Onlajn život" korisnika socijalnih mreža kroz njihove objave pruža mnoštvo informacija i gotovo da nema čoveka koji se u određenom trenutku ne zapita - Koliko otkrivam sebe? Gde je granica? Šta ovo govori o meni?

Da li naši profili na Instagramu, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama govore o nama i više nego što smo svesni? Koliko fotografije i tekstovi koje objavljujemo otkrivaju naše psihičko stanje? Šta se krije iza samoprezentovanja? Koliko je "zdravo" nemati socijalne mreže u modernom dobu?

Klinički psiholog dr Dušanka Vučinić Latas je dala odgovor na pitanje kakav je uticaj društvenih mreža na naše samopouzdanje, i da li ono što objavljujemo prava slika naših unutrašnjih osećanja.

"Naprotiv, mislim da ono što se objavljuje na društvenim mrežama najčešće predstavlja idealizovano samoprezentovanje, odnosno, prikazivanje idealne, savršene slike o sebi koju želimo da prikažemo drugima i što ponekad nema baš puno dodirnih tačaka sa realnim i svakodnevnim životom koji vodimo i stvarnim osećanjima i unutrašnjim doživljajima. U najvećem broju slučajeva postavljaju se fotografije na kojima najlepše izgledamo, najluđe se provodimo, najzanimljivija mesta koja posećujemo ili hrana koju jedemo i to uvek sa idejom da se predstavimo onakvi kakvi bismo želeli da budemo u očima drugih." , rekla je. 

Ona, stručno gledano, objašnjava sve veću potrebu za pažnjom na internet mrežama.

"Savremena tehnologija je svima dostupna i jednim delom pokreće i zadovoljava narcističke potrebe koje postoje u svakom čoveku u određenoj meri. Svako od nas po malo želi da mu se dive, da misle dobro o njemu/njoj, poneko želi i da mu zavide… To su normalne ljudske potrebe ako su prisutne u razumnoj meri. Ukoliko osobi pažnja i divljenje drugih postanu jedini cilj onda govorimo o patološkim potrebama za divljenjem."

Dr Dušanka navodi i da, pored negativnih, postoje i pozitivne strane. 

"Ljudska psihologija se menja. Mobilni telefoni, internet i društvene mreže su donele jednu od najznačajnih promena u istoriji čovečanstva i ta promena je nezaustavljiva. Ako bi neko po svaku cenu želeo da ostane izvan toga zapravo bi bio izvan svih tokova savremenog života, izolovan kao "nepismen" čovek po kriterijumima dvadesetog veka. Svet se menja, ljudi se menjaju, mlad čovek koji ostaje u potpunosti izvan tih puteva komunikacije je izolovan iz vršnjačke grupe i to nije znak dobre adaptiranosti i mentalnog zdravlja." , rekla je i dodala da, sa druge strane, postoji mnogo novih poremećeja koji su posledica prekomerne upotrebe društvenih mreža. 

"U savremnoj psihijatriji pojavljuje se niz novih poremećaja sa kojima se nismo susretali u dvadesetom veku, a vezani su za zloupotrebu interneta, pre svega razne vrste zavisnosti, od igrica preko društvenih mreža, a zatim i hipohondrijski strahovi koji se javljaju kod ljudi koji nekritično pretražuju internet u vezi sa medicinskim dijagnozama."

"Onlajn život ne može da zameni stvarne i autentično bliske ljudske odnose. Nije važno koliko prijatelja imate na Fejsbuku ili pratioca na Intargramu, važno je koliko stvarnih ljudi imate u svom životu, onih koji su tu za vas i kada vam je teško i kada se osećate tako da to nikada ne biste prikazali na internetu. To je zapravo ključ srećnog i zadovoljnog života: dobri, bliski odnosi sa ljudima na koje možete da se oslonite.", rekla je dr Dušanka.