Kardiolog Ristić otkriva 5 stvari koje sprečavaju bolesti srca i pojavu krvnih ugrušaka

Kardiovaskularne bolesti su najmasovniji zdravstveni problem, a ujedno i važan faktor rizika za ishod kovida 19. Taj rizik raste sa starošću, a najugroženiji su oni koji istovremeno imaju srčanu i šećernu bolest. Iskustva u svetu pokazuju da oko 20 odsto kovid pacijenata razvije upalu srčanog mišića, a sve je više takvih komplikacija i kod nas. Kardiololog prof. dr Arsen Ristić kaže da je upala srčanog mišića samo manji deo kardiovaskularnih komplikacija koje su dešavaju kod kovida 19.

Nedostatak kiseonika u krvi automatski pogoršava najvažniju i najčešću kardiovaskularnu bolest – anginu pektoris i povećava rizik za srčani udar (infarkt miokarda).

"To je razlog je zašto se najvećem broju srčanih bolesnika nakon kovida pogoršava srčana bolest time što imaju malo kiseonika. Pogoršaće se i kod onih koji imaju srčane mane, recimo kod starijih osoba koji imaju suženje zalizaka na srcu. Takođe, pogoršaće se kod onih koji dugo vremena imaju visok pritisak pa su zbog toga razvili zadebljane srčane zidove", navodi profesor Ristić. 

Šta možete da uradite kako biste smanjili rizik od srčanih bolesti?

"Način da se smanji kardiovaskularni rizik i poboljša zdravlje srca je bolja kontrola krvnog pritiska. Ciljne vrednosti za merenja u kućnim uslovima su ispod 135/85 mmHg", kaže dr Ristić za portal Mondo.

Takođe, kao važan parametar zdravlja srca navodi masnoću u krvi, zbog čega kao jedan od načina da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti navodi bolju kontrolu masnoća u krvi.

"LDL holesterol ispod 2,4 mmol/l u opštoj populaciji, a ispod 1,8 mmol/l kod osoba sa visokim kardiovaskularnim rizikom i ispod 1,4 mmol/l kod osoba sa vrlo visokim kardiovaskularnim rizikom i onih koji su već srčani bolesnici", pojašnjava kardiolog.

Kao treći važan korak koji možete da preduzmete kako biste poboljšali zdravlje srca, dr Ristić navodi adekvatnu kontrolu šećera u krvi.

"Jutarnje vrednosti na tašte ne treba da prelaze 6,3 mmol/l, a glikolizirani hemoglobin HbA1c ne treba da prelazi 7 odsto".

Pošto je poznato da su gojaznost, izostanak fizičke aktivnosti i pušenje ozbiljni faktori rizika za srčane bolesti, dr Ristić kaže da je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite da te štetne navike korigujete.

"Redovni odlasci na preventivne preglede za muškarce od 40. godine starosti, a za žene od 45. godine", dodaje dr Ristić, takođe su način da se poboljša zdravlje srca.

Kardiolog Ristić ističe da oko 30 odsto kovid pacijenata ima sklonost ka formiranju krvnih ugrušaka, zbog čega se dešavaju plućne embolije koje mogu biti fatalne. Naime, plućna embolija je peta po uzroku smrti u svetu i pre kovida 19.

"Čim se saznalo za rizik od stvaranja krvnih ugrušaka kod kovid oboljenja uvela se preventivna terapija. Dakle, ko god ima ozbiljniju pneumoniju ili narušenu razmenu gasova, u svim našim bolnicama preventivno dobije lekove za razređivanje krvi. Najčešće se u prvoj fazi bolesti ovi lekovi daju kao potkožne injekcije, te ako su adekvatno dozirane, mogu u značajnoj meri da spreče stvaranje krvnih ugrušaka. To spasava živote i jedno je od najvažnijih otkrića u lečenju kovida", kaže prof. dr Ristić.

Koliko je vremena potrebno da se razviju srčane komplikacije nakon kovida zavisi da li je neko prethodno imao kardiovaskularnu bolest.

"Ako je neko bio potpuno zdrav što se tiče srca i imao tešku upalu pluća u okviru kovida, ali je sprečena plućna embolija, obično se posle nekoliko nedelja povuku tegobe. Međutim, imali smo pacijente koji se ni posle tri-četiri meseca od izlečenja od kovida nisu u potpunosti oporavili i srčana slabost im je i dalje u pogoršanju. Ko će da preživi, najviše zavisi od toga koliko je bila teška pneumonija i kompromitovana disajna funkcija", zaključuje prof. dr Ristić.