LEKARI UPOZORAVAJU: Evo koju vakcinu treba da prime oboleli od raka, a za koju grupu ljudi je vakcinacija veliki rizik

Na kontroli mora da se napiše da li postoje i u kom stepenu neželjena dejstava, koje se nekada mogu javiti i nekoliko decenija posle završenog lečenja

Vakcinacija, vakcina
Foto: Tanjug

Onkološki pacijenti kod kojih je bolest aktivna, zbog oslabljenog imuniteta trebalo bi da sačekaju sa vakcinacijom protiv covid 19, dok oni kod kojih se ona duži vremenski period drži pod kontrolom mogu da vakcinišu prema uputstvu onkologa, kažu stručnjaci iz ove oblasti.

Zvanični stav Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije jeste da onkološki pacijenti koji su završili lečenje mogu da izaberu bilo koju vakcinu, dok bi oni kod kojih je bolest aktivna i lečenje u toku, mogu da planiraju vakcinaciju u odnosu na vrstu bolesti i onkološke terapije.

"Pacijenti koji su završili onkološko lečenje pre više meseci ili godina, i koji nemaju oslabljen imunitet zbog prethodne terapije ili osnovne bolesti, nemaju ograničenja. Mogu da se vakcinišu i izaberu bilo koju vakcinu uz poštovanje kontraindikacija, kao što su godine starosti i alergije i druge mere predostrožnosti navedene u uputstvu", kaže za dr sci.med. Ana Jovićević, specijalista epidemiologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Obavezna konsultacija s onkologom
Kod pacijenata sa aktivnom malignom bolešću vakcinacija se planira u odnosu na vrstu i plan onkološkog lečenja i uz konsultaciju s onkologom.

"Vakcinaciju bi najbolje bilo sprovesti pre otpočinjanja planirane hemioterapije, sistemske terapije ili zračne terapije. U slučaju da je hemioterapija u toku, razmatra se primena vakcine između ciklusa, u periodu kada je krvna slika najbolja. Kod pojedinih vrsta terapije kao što su terapija monoklonskim antitelima protiv B limfocita ili intenzivna hemioterapija – indukciona ili konsolidaciona hemioterapija kod akutne leukemije, preporuka je da treba sačekati bar šest meseci", objašnjava dr Jovićević.

Slično tvrdi i prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba, onkolog i radiolog. Ona ističe da posebno treba biti oprezan ako se, na primer, zrači kost kod starijih osoba koje sporije oporavljaju imunitet.

"Isto je sa hemioterapijom, pa i hirurgija i sama spoznaja o bolesti može biti veoma stresna za pacijenta i oslabiti imunitet. Pacijenti koji se leče trebalo bi da sačekaju sa vakcinacijom. Oni koji su zalečeni uz prethodnu konsultaciju s doktorom, mogu da se vakcinišu ali samo klasičnim vakcinama. Što će reći, samo ono što je mrtvo na bazi antigena – antitelo. U te vakcine spadaju ruska i kineska vakcina", kaže Durbaba i naglašava da je ovo njeno lično mišljenje. Dodaje da svi ostali zdravi građani stariji od 18 godina mogu da prime bilo koju vakcinu.

Dr Durbaba smatra da treba biti obazriv i sa pacijentima koji su zalečeni i da se vidi da nema nekih neželjenih dejstava prethodne terapije.

Oboleli od karcinoma daju sve pare na lečenje
Foto: Vladimir Živojinović

"Mi procenjujemo koliko je bolest pod kontrolom. Bolesnik je zalečen posle tri ili četiri godine praćenja, ako mu je imunitet stabilizovan on spada u grupu hroničnih nezaraznih bolesnika. Ipak, i tu nekada mogu da se pojave neželjena dejstva prethodnog lečenja, na primer dijareja, slabija krvna slika, infekcije urinarnog trakta, poremećaji gutanja, suvoća usta… Sve to može da smanji imunološku otpornost. Na kontroli mora da se napiše da li postoje i u kom stepenu neželjena dejstava, koje se nekada mogu javiti i nekoliko decenija posle završenog lečenja", upozorava dr Durbaba.

Može se desiti da onkološki bolesnici ne stvore dovoljno antitela
Dr Jovićević, s druge strane, precizno objašnjava da onkološki pacijenti mogu imati oslabljeni imunitet ukoliko primaju ili su u prethodna tri meseca primali hemioterapiju, zračnu terapiju ili kortikosteroide, imaju hematološke malignitete kao što su limfomi ili leukemije, ili imaju proširenu bolest. Ove osobe imaju povećan rizik da se razbole od težih oblika covid 19 i zbog toga je kod njih mogućnost zaštite od infekcije putem vakcine izuzetno značajna.

"Ono što je još uvek neispitano je kakav će kod njih biti efekat vakcine. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom može se desiti da odgovor na vakcinu ne bude dovoljan, odnosno da se ne stvori dovoljno antitela koja bi pružila zaštitu od virusa", ističe dr Jovićević.

Pored toga, postavlja se i pitanje izbora vrste vakcine. Veliki broj stručnjaka tvrdi da pacijenti sa aktivnom malignom bolešću ne treba da primaju žive virusne vakcine.

"Smatra se da covid 19 vakcine koje imaju adenoviruse kao vektor (ruska vakcina, Oxforfd/AstraZeneca) ne spadaju u pravom smislu u žive virusne vakcine, jer nema virusa koji izaziva covid, a adenovirusu je uklonjena sposobnost izazivanja infekcije. Međutim,njihova primena kod pacijenata s oslabljenim imunitetom nije ispitana", objašnjava dr Jovićević.

Koliko su bezbedne vakcine kod osoba sa aktivnom malignom bolešću?
Za navode u časopisu British Journal of Cancer, da postoji mogućnost da tumorsko tkivo uhvati neke od lipozoma iz vakcine koji nose informaciju o RNK virusu kod pacijenata sa solidnim tumorima, dr Jovićević kaže da nisu potkrepljeni dokazima i da ih nisu podržali drugi stručnjaci.

kancer
Foto: shutterstock.com

Za epidemiologe, virusologe, imunologe covid 19 je nov virus, pa kako objašnjava doktorka, u ovom trenutku, još uvek ne postoje podaci o tome koliko su vakcine efikasne i bezbedne kod osoba sa aktivnom malignom bolešću.

Početne studije koje su testirale vakcine nisu uključivale onkološke pacijente kod kojih imunitet može biti oslabljen, jer je trebalo da se utvrdi da li vakcine deluju na ljude sa zdravim imunskim sistemom.

Dosadanji rezultati ispitivanja i iskustva nisu ukazali ni na kakvu potencijalnu opasnost ili moguću interakciju covid 19 vakcina i pojedinih tipova onkološke terapije. Međutim, i za to je potrebno sprovesti ciljana ispitivanja.

"Pojedini proizvođači vakcina planiraju da započnu istraživanja vakcinacije kod onkoloških pacijenata u bliskoj budućnosti što će nam dati dragocene podatke. Razmatra se i mogućnost da se kod imunokompromitovanih osoba (sa oslabljenim imunim sistemom) primeni drugačija šema vakcinacije, na primer sa većim brojem doza, kako bi se dobio odgovarajući odgovor", objašnjava dr Jovićević.

Stav svetskih onkologa
Međunarodne stručne onkološke asocijacije dale su okvirne preporuke za vakcinaciju onkoloških pacijenata na osnovu rezultata dosadašnjih ispitivanja vakcina u opštoj populaciji, kao i na osnovu iskustava u vakcinaciji onkoloških pacijenata protiv gripa.

Stručnjaci preporučuju da se onkološki pacijenti, koji su imunokompromitovani i sa povećanim rizikom za teške oblike covid 19 uvrste u prioritetne grupe za vakcinaciju, bez obzira na godine starosti.

Doktorka Jovićević naglašava da je za zaštitu onkoloških pacijenata od covida 19, posebno važna vakcinacija zdravstvenih radnika u onkološkim ustanovama, ali i vakcinacija njihovih članova porodice i bliskih osoba. Uz vakcinaciju, obavezna je i primena svih ostalih preventivnih mera, kao što su pravilno nošenje maske, higijena ruku, održavanje rastojanja i provetravanje prostorija.

Slične tekstove nađite OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi