Dr Gnjatović objasnila koji broj antitela može da zaštiti od ponovnog zaražavanja
Foto: printscreen/tvprva

Osobe koje su preležale korona virus i stvorile antitela mogu se na osnovu njihovog broja podeliti u tri grupe, a smatra se da je svako zaštićen od covida 19 ukoliko ima 15 i više jedinica antitela. Obično pacijenti koji su imali blažu kliničku sliku imaju manji, oni koji su imali težu formu bolesti, imaju veći broj antitela, a istraživanja Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) utvrdila su da ona traju do godinu dana, pa i duže kaže dr Marija Gnjatović, doktor nauka tehnološkog inženjerstva-biotehnologija, istraživač saradnik ovog Instituta.

Gotovo da ne postoji osoba koja je preležala korona virus ili se vakcinisala, a da ne želi da proveri svoja antitela na covid 19. Pitaju se i koji je to broj antitela da bi mogli da kažu da su zaštićeni.

Naša sagovornica najpre podseća da se nivo antitela utvrđuje testom iz krvi, ali i upozorava da je u ovoj tržišnoj utakmici veliki broj privatnih klinika nabavio testove, te da je teško znati koji je dobar a koji ne. Zato ona objašnjava i koje bi testove trebalo da traže svi oni koji žele da ih urade.

Samo test baziran i na S i na N proteinu daje pravu sliku antitela
-Kad se radi testiranje praćenja efekta vakcine, važno je da test koji se koristi bude baziran na S ili S i N proteinu. Nikako ne sme da bude samo baziran na N proteinu, jer može da pokaže da osoba nema antitela, a da ih zapravo ima, što daje lažni rezultat – kaže dr Gnjatović za eKliniku.

Kada osoba želi da se testira, naime, treba da pita u laboratoriji prema kom proteinu taj test određuje antitetela. Oni su dužni da odgovore, jer svaki proizvođač daje specifikaciju testa kaže dr Gnjatović i objašnjava zašto je to važno:

-Naši testovi u INEP-u su bazirani na S i N proteinu. Detetkuju S proteine, koji se stvaraju posle primanja američko – nemačke Pfizer – BioNTech i ruske Sputnik V vakcine. Detektuje i N protein, koji se stvara nakon imunizacije kineskom Sinopharm vakcinom, jer se u tom slučaju antitela stvaraju i na S i na N proteinu.

Laboratorije koriste različite testove, tako da se u privatnim laboratorijama često menjaju referentne vrednosti pri testiranju.

–INEP ima sopstvene testove i naše referentne vrednosti se nisu promenile od maja prošle godine kada smo ih uveli i neće se menjati, Dobri su i stabilni, jer ako neko želi da prati efekte vakcine onda je najbolje da to uvek radi istim testom, odnosno u istoj laboratoriji, kako bi mogli da se uporede rezultati – priča dr Marija Gnjatović.

Ona podseća da pacijenti sami plaćaju ove testove, koji su skupi. U INEP-u, kako kaže, koštaju 2.000 dinara. Zato je i važno gde će ih pacijenti raditi i u kom vremenskom periodu, a nema ni potrebe da se rade često.

– Minimalna razlika između dva testiranja je mesec i više dana – rekla je naša sagovornica i dodala:

– Antitela se mere takozvanim serološkim testovima, iz uzoraka uzetih iz venske krvi se vadi serum, kao i biohemijske analize, što traje nekoliko sati. Uglavnom, rezultat je gotov istog dana.

Testiranje se može obaviti u bilo koje vreme i nije važno da li je osoba jela ili nije. To nema uticaj na rezultat.

Prva grupa od 15-40, druga od 40-60, a treća od 60-120 jedinica
Inače, pri testiranju u INEP-u, referentna vrednost stvorenih antitela je 15 jedinica i sve preko toga.

– Indeks 15 se javlja pri blažoj kliničkoj slici i kod asimptomatskih slučajeva zaraze. Na primer, kod osoba koje su kašljale dva, tri dana, malo im cureo nos, stvaraju se antitela do 40 jedinica i to je prva grupa. Ukoliko neko ima srednje tešku kliničku sliku, to su vrednosti od 40 do 60 jedinica, što je jedan opšti okvir za većinu koji su stvorili antitela, i oni pripadaju drugoj grupi. Pacijenti sa teškom kliničkom slikom od covid 19 stvorili su antitela od 60 do 120 jedinica i pripadaju trećoj grupi. Naravno, postoje individualne razlike u odnosu na to kako organizam odreaguje – objašnjava dr Gnjatović.

Na pitanje koliko dugo traje zaštita sa stvorenim antitelima i koliko brzo se sa protokom vremena ona smanjuju, naša sagovornica je rekla da prema njihovom istraživanju i analizama utvđenim od samog početka pandemije, antitela ostaju i do godinu dana, možda i duže.

– Svaka vrednost antitela koja se stvori, nakon preležanog korona virusa, nešto znači, ne može u tom smislu da se podvuče crta i da se kaže da neko ima dovoljno ili nema dovoljnu zaštitu – rekla je dr Gnjatović.

Prema njenim rečima, pad antitela nakon nekoliko meseci, dešava se nekima koji su imali blažu kliničku sliku ili kod onih koji nisu ni imali simptome. Oni pripadaju prvoj grupi koja razvija antitela do 40 jedinica.

– Samo se kod asimptomatskih slučajeva ponekad dešava da antitela nakon nekoliko meseci nestanu. Međutim, ima različitih reakcija organizma. Imamo slučaj jedne televizijske voditeljke kod koje se razvio indeks 20 i ne menja se već godinu dana. Interesantno je da je ona asimptomatski slučaj i da je razvila malu količinu antitela, koja već godinu dana se ne snižava. Ona je kao i ostali stalno izložena virusu, ali se nije razboljevala. Njen organizam očigledno štiti i taj manji broj antitela – zaključuje dr Gnjatović.

Odličan nivo antitela nakon vakcine
Ne postoji količina antitela na covid 19 za koje se može reći da je dovoljna. Sa druge strane, svaka količina antitela iznad 15 jedinica je zaštita od virusa, kaže naša sagovornica.

– Ono što je mene iznenadilo je da se nakon primljene vakcine dobija odlična zaštita. Antitela su u rangu vrednosti kakvu razvijaju teško oboleli pacijenti od 60 jedinica pa naviše- dodaje dr Marija Gnjatović.

A, da li postoji razlika između imuniteta stečenog prirodnim putem, odnosno nakon preležane bolesti u odnosu na imunitet posle primljene vakcine?

– Sve zavisi od toga koliko je ko stvorio antitela. Ipak, kroz vakcinu se daje određena doza antitela a koliko je dovoljno da se zaštiti od virusa.

Za kraj da podsetimo, prisustvo antitela u organizmu, koja su stečena prirodnim putem, ne smeta da se primi i vakcina. Šta više, preporučljivo je.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading