Preminuo baletski umetnik Borivoje Mladenović

Prvak Baleta Narodnog pozorišta u penziji Borivoje Mladenović preminuo je 4. decembra u Beogradu, u 83. godini.

Mladenović, rođen 10. novembra 1936. u Gruži kod Kragujevca, odrastao je u Beogradu gde je osnove baletskog obrazovanja stekao u Srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“, (nastavnici Sima Laketić i Nina Kirsanova, Smilja Torbica, Sonja Lankau) ali su ga i pre toga, kao malog dečaka inspirisali filmovi sa Fredom Asterom i Džinom Kelijem, kad je i otkrio sopstveno interesovanje za ples.

Kao osamnaestogodišnjak, položivši audiciju pred Aleksandrom Dobrohotovim, postao je član baletskog ansambla Makedonskog narodnog teatra u Skoplju (od 1954 – 1956), a potom i član Baleta u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Dve godine, bio je član baletskog ansambla u Dizeldorfu gde se usavršavao kod čuvenog pedagoga Viktora Gzovskog. (u Dizeldorfu je igrao prve uloge: Sluga Žan Gospođica Julija u koreografiji Birgit Kulberg, Crnac u Petruški, Tankredo u Dvoboju Tankreda i Klorinde koreografija Eriha Valtera).

Po povratku u Narodno pozorište u Beogradu, postao je solista i ubrzo nosilac glavnih uloga u skoro svim baletskim predstavama koje su bile na repertoaru. Za to vreme partnerke su mi bile: Rut Parnel, Jovanka Bjegojević, Višnja Đorđević, Dušica Tomić, Lidija Pilipenko, Duška Sifnios, Ivanka Lukateli, Milica Bijelić.

U isto vreme bio je stalni gost Baleta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu; partnerke su mu bile novosadske prvakinje: Erika Marijaš i Biljana Maksić.

Njegova igra se odlikovala, staloženošću, muževnošću i skladnim igračkim linijama u klasičnim baletima, ali i predstavama modernijeg stila kao i u nacionalnom repertoaru.

U bogatoj igračkoj karijeri, Borivoje Mladenović je ostvario niz veoma zapaženih uloga i u operama Faust, Karmen, Zaljubljen u tri narandže (posebno u Knezu Igoru). U punoj umetničkoj zrelosti kreirao je više veoma upečatljivih karakternih baletskih likova, ispoljavajući izgrađeni smisao za dramsko oblikovanje plesnih uloga.

Poznat je kao veoma požrtvovan i pouzdan partner.

Igračku karijeru je završio 1985, ali je nastavio da nastupa u dramskim predstavama. Bio je Majordamus, Markiz i Učitelj igranja u Konaku (režija Mira Trailović), Fuše u predstavi Napoleon (režija Nađa Janjetović).

Tokom svoje duge i igrački plodne karijere, Bora Mladenović je sarađivao sa mnogo značajnih koreografa: Ninom Kirsanovom, Viktorom Gzovskim, Birgit Kulberg, Dimitrijem Parlićem, Verom Kostić...

Sa Baletom Narodnog pozorišta u Beogradu, gostovao je u svim značajnim baletskim centrima: Parizu, Visbadenu, Ženevi, Lozani, Cirihu, Briselu,Salcburgu, Vašavi, Madridu, Barseloni, Veneciji, Napulju, Palermu, Atini, Solunu, Kairu, Tokiju, Osaki...

Značajne uloge: Oficir (Kraljica ostrva), Mandarin Čudesni mandarin, Romeo,Tibaldo (Romeo i Julija), Princ Dezire i Plava ptica (Uspavana lepotica) Princ Albert Žizela, Palemon princ (Ondina ), Princ (Labudovo jezero) Čovek (Šesta simfonija), Tankred (Dvoboj Tankreda i Klorinde) Golem (Golem), Marko (Ohridska legenda), Stihovi-oblici Verlen Faust (Abraksas),Osvajač (Darinkin dar), Grof Vronski (Ana Karenjina), Kralj miševa Krcko Oraščić”, Svekar (Katarina Izmailova). Zatim, uloge u baletima: Siledžija (Susret u Luisvilu), Dvojnik (Čovek pred ogledalom), Lojko Zobar (Makar Čudra – ciganska poema) Princ (Sebastijan), Gradonačelnik (Kopelija), Glavni Tatarin (Polovecke igre) Upravnik ludnice (Per Gint)...

Uloge koje je odigrao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu: Albert u Žizeli, Kvazimodo u Esmeraldi, Don Hoze u baletu Karmen.

Za ulogu Golema u baletu Golem Dimitrija Parlića, dobio je Nagradu Narodnog pozorišta, a 28. oktobra 2002. i Nagradu za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije.

Nacionalnu penziju, kao umetnik koji je značajno doprineo našoj kulturno-umetničkoj sceni, dobio je 2008. godine. Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.