Rođak Sinana Sakića ogorčen: Šta me briga što nema spomenik, to treba porodica da podigne!

Šaulić, koji redovno posećuje rođakovu večnu kuću, kaže da je "u najmanju ruku neprimereno da se komentarišu takve stvari, koje se tiču jedino njegove najuže porodice i odnosa koji u njoj vladaju".

- Ružno je, pa i grešno po Sinana, rođenog Lozničanina, što se ljudi petljaju u to, utoliko pre što je on bio posvećen porodici svim srcem, do poslednjeg daha, i svi su živeli dobro - kaže on.

- Šta mene briga što nema spomenika, jer to pravo da ga podižu imaju njegova supruga i deca, a na meni, kao i na drugima koji ga i sada vole i rado ga se sećaju, jeste da čuvamo njegov svetao lik.

- Sinan je obožavao mog oca Agana, koji je rođeni brat njegove još žive majke Đulkice Đulke, kao i sve nas. Meni je ko zna koliko puta govorio da hoće da počiva isključivo u Loznici, koju je mnogo voleo, i da sve bude po našim, lozničkim adetima, kako je i bilo.

Lozničani su ga na najdostojanstveniji način su ga ispratili. Njegove pesme se pevaju na sve strane. U gradu, na više zgrada, iscrtani su murali sa Sinanovim likom. Njegov mezimac, sin Medo, koji živi u Tuzli, peva kao slavuj. Sav je po talentu za muziku na Sinana, ali i dedu Rašida, koji je bio vojni muzičar.

Sve to su, kako nadahnuto kaže Šaulić, veća Sinanova znamenja od svakog kamena.

- Pesma mu je izgradila za života muzičko, umetničko i ljudsko znamenje koje je veće i od Srbije, SFRJ i Balkana. Gde god se ona čuje, a čuje se, bogu hvala, na sve strane, to je njegovo znamenje, to treba svi da shvate. Mnogi to razumeju i uživaju u delu tog velikog pevača i čoveka.