Pesma "Đurđevdan" krije jezivu priču o mučnom stradanju Srba! (VIDEO)

Ona je posebnu popularnost dostigla kada ju je pre više od tri decenije obradio Goran Bregović, tada vođa grupe “Bijelo dugme”, a retko ko zna kako je ona nastala.

Stihovi ove pesme zapevani su prvi put na đurđevdansko jutro 1942. godine u vozu smrti, koji je logoraše iz Sarajeva prevozio u Jasenovac, pisali su domaći mediji.

U emisji “Kvadratura kruga” zabeleženo je da je to jutro bilo pogubno za sarajevske Srbe koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima u tom gradu.

“Šestog maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: ‘Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak'”, isričao je tada profesor doktor Žarko Vidović (1921–2016), koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.

Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do Vijećnice, gradske kuće u Sarajevu gde su ih čekali vozovi smrti koji će ih odvesti u Jasenovac.

“Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo”, posvedočio je Žarko Vidović.

Srbi su na tom putu propatili, živeći u strahu i neizvesnosti, gladni žedni, pitajući se kuda ih voze.

U tim vozovima smrti koji su išli za Jasenovac u jednom trenutku rodila se pesma “Đurđevdan”, koju je prvo otpevao mladić, član Kulturno-umetničkog društva “Sloga” iz Sarajeva, a onda su stihovi počeli lančano da se šire od usta do usta, od vagona do vagona.

“Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni, Đurđevdan je, a ja nisam s onom koju volim!”, brujali su vagoni.

Reakcija na ovu pesmu brzo je stigla. Svi prozori na vagonima su zatvoreni, tako da u njima gotovo da nije bilo više vazduha, pa su se mnogi Srbi ugušili i pre nego što su stigli do Slavonskog Broda, gde su presedali u druge vagone koji su put ka Jasenovcu nastavili prugom širokog koloseka.

Pesma je nastala u ljudskoj nemoći, ali i ponosu i prkosu sarajevskih Srba. Njih oko 3000 odvedeno je iz Sarajeva u Jasenovac, tog 6. maja 1942. godine, a preživeo je tek svaki deseti.