Malo je poznato da se iza jednog od najvećih hitova pokojnog Tošeta Proeskog, čuvene balade „Soba za tugu“, krije izuzetno teška i neobična životna priča.
Iako je Toše tragično izgubio život u saobraćajnoj nesreći 16. oktobra 2007. godine, tuga za njim i dalje traje, a njegove pesme se i danas slušaju sa istom emocijom.
Naime, stihove za „Sobu za tugu“ napisao je čovek koji je u tom trenutku boravio u zatvoru na odsluženju kazne.
Razlog njegovog boravka iza rešetaka bio je zločin – ubistvo ljubavnika njegove žene.
Ovaj duboko emotivan tekst nekako je dospeo u ruke Tošetovog menadžera, koji je odmah prepoznao njegov potencijal i predložio pevaču da snimi pesmu. Toše je to prihvatio i ostalo je istorija.
Ono što ovu priču čini još neverovatnijom jeste činjenica da autor stihova nije želeo nikakav novac za pesmu.
Njegov jedini zahtev od pevača bio je da dobije posvetu na originalnom izdanju albuma, što mu je na kraju i ispunjeno. Tako je jedna stvarna ljudska tragedija iz zatvorske ćelije pretvorena u vanvremensku muzičku uspomenu.
Ljubav i rukometašica
Inače, Andrijana Budimir nekad je bila uspešna rukometašica, a šira javnost pamti je kao najveću ljubav Tošeta Proeskog.
Ona je igrala u „Crvenoj zvezdi“, a potom u „Napretku“ iz Kruševa, njegovog rodnog grada. Zabavljali su se tri godine, pa raskinuli zbog obaveza i česte razdvojenosti, da bi vezu obnovili u januaru 2007. Živeli su zajedno u njegovoj prelepoj vili u naselju Zlokućani, gde su kovali planove za venčanje i proširenje porodice. Ali, vreme nije bilo na njihovoj strani. Toše je poginu u oktobru. Upravo je Andrijani poslao poslednju poruku: „Princezo moja jedina, lepo mi pajki, pa ću te čuvati u snu. Sve ima smisla otkad si ponovo u mom životu. Volim te.“
BONUS VIDEO:
Komentari (0)