"HRVATI SE PALE NA NJEGA, A ON SVE RADI ZA LOVU" Vedrana Rudan nikad žešće udarila na Tompsona

Iako je obožavan od strane svog naroda, uticajna Hrvatica Vedrana Rudan je žestoko osudila rad nacionalističkog pevača Marka Perkovića Tompsona.

Kako je istakla u svom nedavnom obraćanju javnosti, Hrvati se "pale" na njegove stihove koje i stvara i izvodi isključivo zbog dobre zarade.  

- "Uvek me ispočetka iznenadi kakvi smo mi Hrvatice i Hrvati. Na šta se palimo. Šta nas uzbuđuje. Tera nam penu na usta. Pa se delimo na “njih” i “nas”.

Kako ne vidimo da nas nema?

Tompson je digao na noge Hrvatsku, ma što to bilo, svojom zaista dirljivom pesmom “Ako ne znaš šta je bilo”. Treba li za nju dobiti nagradu jer je hit godine? Daaaaaaaa… Viču hiljade. NE, režu drugi.

Ma, ljudi, pročitajte tekst pesme koja je himna naših rukometaša. Čujete li kako ovo zvuči? Himna “naših” rukometaša. Gdje žive ti “naši”, gdje plaćaju porez? Znaju li ti “naši” čija je Lika, čiji je Dubrovnik, Zadar, Šibenik…

Ako ne znaš šta je bilo

Kažu da sam lud, da je novo vreme
i da su prošli dani pesama za tebe
a meni tako dođe nakon čaše vina

I da ih pitam je l’ to i vaša domovina
ti si rođen sine u vreme slobode
rasti da je braniš kad ti stari ode

Ako ne znaš šta je bilo nek’ ti kaže Lika
pitaj svaki kamen našeg grada Dubrovnika
pitaj Zadar i Kotare, zidove Šibenika
ako ne znaš milo moje, upitaj heroje

Pitaj Dunav šta je bilo oko Vukovara
i Velebit, hladan kamen, nek’ ti odgovara
je l’ se Gospa Hercegovska suza naplakala
to upitaj milo moje putem do Mostara

Ako ne znaš šta je bilo

Je l’ moguće da ste zaspali na straži
zakletva barjaku da više ne važi
je l’ moguće da ste zavezali oči

I ne čujete tuđe korake u noći
ti si rođen sine u vreme slobode
rasti da je braniš kad ti stari ode

Zna li otac koji podseća svoga sina, sedeći uz čašu vina, na sve to što je nečije a danas je ko zna čije, da ga sin ne čuje. Sin ga ne razume. Sin živi daleko. Raste zarobljen u tuđoj “slobodi” i nema vremena razmišljati o “barjaku” i je l’se Gospa Hercegovska suza naplakala.

Sin u Irskoj, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Austriji robija da bi platio iznajmljivanje stana, kredite i školovao decu.

A tata? Tata koji je ostao ovde slep, poziva na nove borbe i obrane. Čega od koga? Ne vidi razbojnike revolveraše u saboru, ne vidi naše političare gangstere kojima se živo jebe i za Gospu i za barjak i za Split i za Dubrovnik.

Ne vidi banke koje mu deru tanku kožu, ne razume da su naši “heroji” u odelima, vozeći besne džipove kojima ubijaju one koji nisu uspeli odavde pobeći, davno izvršili masakr na prostoru koji je nekad bio domovina tate koji plače uz čašu vina jer se rimuje sa domovina.

Treba li toliko gneva liti nad benignom pesmom i razarajuće jezivim tekstom? Čemu? Tata iz pesme nije jedini slepac u ovome što neki nazivaju domovinom. Ima nas tri miliona. Zato se i palimo na tekst. Zato jer želimo verovati da nas ima, da smo ljudi, da postojimo.

Ma, jasno je, nije Thompson toliko glup. Čovek peva za lovu i to je legitimno i ima smisla i treba mu dati sve moguće nagrade i pehare. 

Ali mi… Zašto se mi palimo na čitavu priču? Zato jer je lakše svr*avati na suze i vino nego setiti se u kolikom si minusu, kako će te uskoro izvršiti, izbaciti na ulicu, kako te more glađu. Čiji je Dubrovnik, čiji je Zadar, čiji je Split?

Čiji smo mi? Pitajte Zagrebačku banku, Privrednu banku, Erste… Pitajte Hrvatsku narodnu banku. Pitajte sve one koji nam se cere svakodnevno sa svih portala i poručuju, imate Hrvatsku.

E, moj narode" - istakla je Vedrana Rudan.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI