Administracija američkog predsednika Donalda Trampa želi da se budućnost evropske bezbednosti razmatra u okviru pregovora o okončanju rata u Ukrajini. Ovo je jedan od glavnih zahteva Rusije, koja godinama zahteva da NATO ograniči svoje prisustvo u Istočnoj Evropi. Takav američki pristup zabrinuo je evropske zemlje, koje se plaše da bi Rusija mogla da dobije veći uticaj na njihove bezbednosne i odbrambene odluke, piše Volstrit džurnal.

Uoči pregovora u Abu Dabiju, kojima prisustvuju predstavnici SAD, Rusije, Ukrajine i evropskih zemalja, američki zvaničnici su rekli da bi prekid vatre u Ukrajini trebalo da se razmatra istovremeno sa pitanjem buduće bezbednosti Evrope.

Međutim, evropske zemlje se plaše da Rusija zapravo želi da ponovo uspostavi uticaj na svoje susede i dobije mogućnost da odlučuje o njihovoj odbrambenoj politici. To bi značilo veliku promenu u Evropi, gde nakon Hladnog rata svaka zemlja ima pravo da sama odluči kojim će se savezima pridružiti.

Ruski predsednik Vladimir Putin godinama poziva Zapad da ograniči svoje vojno prisustvo u Evropi. Krajem 2021. godine, neposredno pre napada na Ukrajinu, Moskva je zahtevala da NATO povuče svoje snage iz nekih istočnoevropskih zemalja, prestane da prima nove članice i da SAD uklone svoje nuklearno oružje iz Evrope.

Vašington i NATO su tada odbili ove zahteve. Međutim, Putin i dalje tvrdi da rat u Ukrajini ne može da se završi bez rešavanja njegovih uzroka, među kojima posebno ističe širenje NATO-a.

Evropski zvaničnici sada strahuju da bi Rusija mogla da dobije kroz mirovne pregovore ono što ranije nije uspela da postigne.

Tramp želi veliki dogovor sa Rusijom

Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner mesecima pokušavaju da pregovaraju o okončanju rata. Međutim, pregovori do sada nisu dali rezultate jer Putin ne odustaje od svojih zahteva, dok Ukrajina odbija da pristane na ruske uslove. Trampova administracija je u međuvremenu ponudila nekoliko ustupaka Moskvi, nadajući se da će ubediti Putina da postigne sporazum.

Sjedinjene Države su ranije zatražile od Ukrajine da preda Rusiji delove teritorije koje ruska vojska nije uspela da zauzme. Vašington je takođe vršio pritisak na Kijev da prestane da napada ruske rafinerije nafte, nudeći Moskvi mogućnost novih energetskih i ekonomskih sporazuma. Poslednjih nedelja, Vitkof i Kušner su počeli da zagovaraju ideju proširenja mirovnih pregovora kako bi obuhvatili bezbednost cele Evrope. Veruju da bi takav sporazum imao veće šanse za uspeh.

Američki zvaničnici kažu da je rat u Ukrajini pokazao da postojeći evropski sistem bezbednosti ne funkcioniše dovoljno dobro.

„Moramo da izgradimo nešto novo, nešto što funkcioniše u današnjim okolnostima“, rekao je jedan američki zvaničnik.

Tramp je prošle nedelje rekao da želi da postigne veliki sporazum sa Moskvom koji bi mogao da obuhvati celu Evropu.

„To će biti veliki, divan dogovor i svi će biti oduševljeni“, rekao je američki predsednik.

Rusija zadovoljna, Evropa zabrinuta

Rusija je pozdravila ideju SAD da se u okviru pregovora o Ukrajini razgovara o evropskoj bezbednosti.

- Ideja da se prvo definišu jasni parametri budućeg bezbednosnog poretka, a tek onda pristupi rešavanju rusko-ukrajinskog sukoba, potpuno je razumna - rekao je u utorak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Evropske zemlje imaju drugačiji stav. One smatraju da Rusija prvo mora da pristane na prekid vatre u Ukrajini, a tek onda se može razgovarati o drugim pitanjima, uključujući ukidanje sankcija i evropsku bezbednost. Ovo je naglasila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

- Bilo kakvi ozbiljni razgovori o evropskom bezbednosnom poretku mogu se održati tek nakon što se postigne prekid vatre u Ukrajini - rekla je ona.

Američki zvaničnici pokušavaju da uvere evropske saveznike. Oni tvrde da NATO ostaje ključan za odbranu Evrope i da će svaka zemlja zadržati pravo da samostalno odlučuje o svojoj bezbednosti.

Vašington takođe priprema bezbednosne garancije za Ukrajinu, koje bi bile slične pravilu NATO-a da je napad na jednu članicu napad na sve. Takav predlog još uvek mora da odobri Tramp. Endru Vajs, bivši američki zvaničnik za nacionalnu bezbednost i stručnjak za Rusiju, upozorava da evropske zemlje imaju razloga za zabrinutost.

- Decenijama je politika SAD naglašavala da Rusija treba da ima pravo glasa, ali ne i veto, kada je u pitanju evropska bezbednost. Nije iznenađujuće što su Ukrajinci i Evropljani zabrinuti zbog mogućnosti da se dogovori sklapaju iza njihovih leđa - rekao je Vajs.

Pregovori do sada bez napretka

Prvi dan razgovora u Abu Dabiju završen je u utorak nakon oko pet sati razgovora. Čak i pre sastanka, zvaničnici sa svih strana upozorili su da treba očekivati mali napredak. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nakon sastanka objavio da su pregovarači razgovarali o humanitarnim pitanjima, bezbednosnim garancijama i mogućim koracima za smirivanje sukoba.

- Potrebni su pravi mehanizmi da se spreči novo izbijanje rata - rekao je Zelenski.

Američki zvaničnici kažu da je glavni cilj sastanka da se identifikuju oblasti neslaganja i pripreme za dalje pregovore. Savetnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je da Rusija vidi sastanak kao test da li razgovori zaista mogu dati rezultate.

Evropski zvaničnici ostaju skeptični da Putin zaista želi da okonča rat. Oni navode kontinuirane teške ruske napade na Ukrajinu i činjenicu da Moskva nije odustala od svojih prvobitnih ciljeva.

Ipak, evropske zemlje žele da učestvuju u svim razgovorima koji utiču na njihovu bezbednost. Plaše se da bi SAD i Rusija mogle da postignu sporazum koji bi promenio bezbednosne odnose u Evropi, a da evropske zemlje nemaju dovoljno uticaja na njegov sadržaj.