Zajednički odlazak na spavanje mnogi parovi smatraju važnim delom bliskosti. Ipak, šta se dešava kada je jedan partner noćna ptica, dok drugi jedva čeka da legne čim padne mrak? Iako različite navike mogu da izazovu nesuglasice, stručnjaci ističu da ne moraju da budu znak problema u vezi.

Neki ljudi najviše energije imaju ujutru i rano uveče već osećaju umor, dok su drugi najproduktivniji tokom noći. Zbog toga pokušaj da se po svaku cenu uskladi vreme odlaska u krevet može da dovede do frustracije, pa čak i lošijeg sna.

Nije svima biološki sat isti

Svaka osoba ima svoj hronotip, odnosno prirodnu sklonost da bude aktivnija u određenom delu dana. Dok nekome odgovara da legne oko 22 sata, drugome tada možda uopšte nije vreme za spavanje.

Stručnjakinja za spavanje Aliks Melor sa Univerziteta Monaš ukazuje na to da odlazak u krevet pre nego što se pojavi prirodna pospanost može da dovede do dugog prevrtanja i otežanog uspavljivanja.

Zato nije neophodno da partneri svake večeri legnu u isto vreme. Mnogo je važnije da oboje imaju dovoljno vremena za odmor i da njihov raspored odgovara individualnim potrebama za snom.

Zajednički krevet ne garantuje i kvalitetniji san

Deljenje kreveta može da bude prijatno i da doprinese osećaju bliskosti, ali ne odgovara svima na isti način. Hrkanje, često pomeranje tokom noći, različite potrebe za temperaturom u sobi ili osetljivost na svetlost mogu da utiču na kvalitet odmora.

Ako jedan partner zbog navika drugog redovno loše spava, problem ne treba zanemarivati samo zato što se zajednički odlazak na spavanje smatra važnim za vezu.

Istraživanja ukazuju na povezanost kvaliteta partnerskih odnosa i sna, ali to ne znači da parovi moraju da zaspe u istom trenutku kako bi imali skladnu vezu.

Dobar odnos i kvalitetan san mogu da se podržavaju, ali je važno pronaći rešenje koje odgovara oboma.

Bliskost se ne meri vremenom odlaska u krevet

Različiti rasporedi ne znače da partneri moraju da se odreknu zajedničkih trenutaka. Umesto da insistiraju na istom vremenu odlaska na spavanje, mogu da uvedu mali ritual koji će im pomoći da održe bliskost.

To može da bude zajedničko opuštanje pre spavanja, razgovor o proteklom danu, gledanje omiljene serije ili nekoliko minuta nežnosti pre nego što jedno od njih odluči da legne.

Na taj način parovi mogu da sačuvaju osećaj povezanosti, a da pritom ne zanemare sopstvene potrebe.

Da li je spavanje u odvojenim krevetima problem?

Ako partneri imaju različite navike ili jedno drugom često remete san, odvojeni kreveti, pa čak i spavaće sobe, mogu da budu praktično rešenje.

Takva odluka ne mora da znači da je bliskost nestala ili da u vezi postoji ozbiljan problem. Naprotiv, kvalitetniji odmor može da doprinese boljem raspoloženju, strpljenju i svakodnevnom funkcionisanju.

Najvažnije je da partneri otvoreno razgovaraju o svojim potrebama i da pronađu dogovor koji odgovara oboma.

Na kraju, dobra veza ne podrazumeva da dvoje ljudi moraju da rade sve u isto vreme. Mnogo je važnije da se međusobno razumeju, poštuju različitosti i pronađu ravnotežu između zajedničkih trenutaka i ličnih potreba.