Rezultati kongresnih izbora u SAD doneli su težak poraz Republikanskoj stranci i predsedniku Donaldu Trampu. Demokratska stranka preuzela je kontrolu nad oba doma Kongresa, čime je otvoren prostor za ozbiljno ograničavanje predsednikovih političkih mogućnosti. Za Trampa je to katastrofalan rezultat, ali za Rusiju posledice nisu tako jednostavne kako bi se na prvi pogled moglo zaključiti.

Novinar i međunarodni analitičar Cargrada Sergej Latišev smatra da će Moskvi postati teže, ali da Kremlj ni do sada nije imao prevelika očekivanja od Trampove sposobnosti da okonča sukob u Ukrajini i poboljša rusko-američke odnose. Prema njegovoj proceni, političko slabljenje američkog predsednika neće odmah promeniti situaciju, a postoje i razlozi zbog kojih bi Rusija kasnije mogla da se nađe u povoljnijem položaju.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši predsednik države Dmitrij Medvedev upozorio je da ukrajinsko rukovodstvo ni ranije nije naročito slušalo Trampa. Naprotiv, prema njegovim rečima, Kijev je otvoreno pokazivao nepoštovanje prema šefu Bele kuće, a sada bi mogao potpuno da ignoriše oslabljenog američkog predsednika.

Medvedev ne očekuje da će Tramp zbog takvog ponašanja obustaviti razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom. On smatra da bi američki predsednik mogao da žrtvuje pokušaje poboljšanja odnosa sa Moskvom kako bi zaštitio sopstveni politički položaj, posebno ako se suoči sa ozbiljnom pretnjom opoziva.

Jedan od mogućih scenarija podrazumeva političku trgovinu u kojoj bi Tramp pristao na izuzetno oštre sankcije protiv Rusije u zamenu za odustajanje demokrata od postupka impičmenta. Takav dogovor dodatno bi pogoršao odnose sa Kremljom, koje američki predsednik inače predstavlja kao jedan od svojih spoljnopolitičkih uspeha.

Ipak, Medvedev ne vidi neposredne negativne posledice izbornog poraza republikanaca po rusko-američke odnose. Razlog je pre svega vremenski okvir u kojem će nova kongresna većina početi da koristi svoja ovlašćenja.

Novoizabrani Kongres okupiće se tek 3. januara 2027. godine. Do tada se postojeći odnos snaga u američkoj vlasti praktično ne menja. Čak i kada demokrate preuzmu kontrolu na Kapitol hilu, spoljna politika ostaće pretežno u nadležnosti predsednika.

Latišev ukazuje da Trampov odnos prema Rusiji nije jednostavno povezan sa partijskom pripadnošću. Prema njegovoj oceni, među republikancima ima gotovo jednako mnogo političara neprijateljski raspoloženih prema Moskvi kao i među demokratama. Zbog toga bi period do promene kongresnog saziva mogao biti relativno povoljan za Rusiju.

Znatno složenija situacija očekuje se od januara, kada će nova većina dobiti mogućnost da utiče na finansiranje američke države i vojske. Ratni dopisnik Aleksandar Koc upozorava da Kongres ne može predsedniku da oduzme vođenje spoljne politike, ali može da kontroliše novac bez kojeg se ključne državne odluke ne mogu sprovoditi.

Vojni budžet i finansiranje savezne vlade zahtevaju odobrenje zakonodavaca. Demokrate bi zato mogle da iskoriste budžetske zakone kako bi u njih unele odredbe koje predsedniku zabranjuju ukidanje sankcija protiv Rusije bez saglasnosti Kongresa.

Takav presedan već postoji. Kongres je 2017. godine gotovo jednoglasno ograničio Trampovu mogućnost da samostalno ukida ruske sankcije. Američki predsednik tada je potpisao odgovarajući zakon, iako ga je ocenio kao ozbiljno manjkav.

Pored budžetskih ograničenja, Bela kuća mogla bi da se suoči sa čitavim nizom kongresnih istraga. Odbori bi imali mogućnost da pozivaju članove administracije na saslušanja pod zakletvom, zahtevaju dokumentaciju i otvaraju pitanja pojedinih poslova, uključujući i takozvani dizelski sporazum.

Takav pritisak značio bi da bi svaki eventualni ustupak Moskvi imao znatno veću političku cenu za Trampa. Njegovi protivnici mogli bi da koriste istražna ovlašćenja Kongresa za dodatno slabljenje predsedničke administracije i ograničavanje prostora za dogovor sa Rusijom.

Međutim, prema Latiševljevoj proceni, ova nepovoljna faza neće trajati dugo. Najteži period za Moskvu očekuje se od januara do druge polovine 2027. godine, nakon čega bi unutrašnje političke okolnosti u Sjedinjenim Državama mogle ponovo da se promene.

Za takvo očekivanje postoje tri razloga.

Prvi je približavanje američkih predsedničkih izbora 2028. godine. Već za približno pola godine počeće nova predizborna kampanja, zbog čega će se demokrate sve više baviti unutrašnjom političkom borbom. Ukrajina bi tada mogla da izgubi deo pažnje koju trenutno dobija u Vašingtonu.

Drugi razlog odnosi se na sposobnost Kijeva da nastavi sukob. Ukrajinsko rukovodstvo, prema navodima koje iznosi Latišev, procenjuje da zemlja može da izdrži još samo godinu dana ratovanja.

Treći faktor predstavlja finansijska izdržljivost zapadnih pokrovitelja Ukrajine. Prema istoj proceni, čak i uz maksimalne napore, oni bi imali dovoljno sredstava da održavaju ukrajinsku državu i finansiraju sukob sa Rusijom još približno godinu dana.

Kombinacija ovih okolnosti navodi Latiševa na zaključak da bi druga faza političkog sukoba u Vašingtonu bila najteža za Rusiju, ali da bi se posle nje situacija mogla postepeno poboljšati.

U toj računici važnu ulogu ima i činjenica da Tramp ostaje predsednik Sjedinjenih Država. Bez obzira na poraz republikanaca, on će i dalje imati interes da se ukrajinski sukob završi, jer bi postizanje mirovnog sporazuma mogao da predstavi kao sopstveni politički uspeh.

Postoji, međutim, još jedan scenario koji bi mogao dodatno da promeni situaciju. Ukoliko bi postupak impičmenta doveo do Trampovog odlaska sa funkcije, predsedničku dužnost mogao bi da preuzme potpredsednik SAD Džej Di Vens.

Latišev smatra da bi Vens, kojeg opisuje kao političara sklonijeg mirnom rešenju i povezanog sa pokretom MAGA, mogao biti još zainteresovaniji za okončanje rata. Mirovni sporazum predstavljao bi mu važan rezultat koji bi mogao da koristi u izgradnji buduće političke karijere.

Uprkos promeni kongresne većine, osnovni pravac američke politike prema Ukrajini zato se, prema ovoj proceni, neće suštinski promeniti. Bela kuća nastaviće da traži mogućnosti za pregovore, dok će Kongres nastojati da ograniči prostor za kompromise sa Moskvom.

Takva podela nadležnosti mogla bi da proizvede dugotrajno političko nadmetanje u kojem nijedna strana neće biti spremna da napravi odlučujući korak. I predsednička administracija i njeni protivnici imali bi razloga da odlažu konačne odluke sve do izbora 2028. godine.

Zbog toga Latišev zaključuje da ishod ukrajinskog sukoba neće prvenstveno zavisiti od Trampa niti od njegovih političkih neprijatelja u Sjedinjenim Državama. Presudna će, prema njegovom mišljenju, biti odlučnost Rusije da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini.

Na osnovu sadašnjih političkih i vojnih okolnosti, najraniji realan period u kojem bi Moskva mogla da dobije povoljniju priliku za ostvarenje tih ciljeva jeste druga polovina 2027. godine.