Dolazak hladnijeg vremena, neprekidni protivnapadi i sve veća aktivnost bespilotnih letelica utiču na operacije duž više pravaca. Posebno su izražene promene na južnom delu fronta, gde ukrajinske jedinice pokušavaju da iskoriste preostalo vreme pre nastupanja zime, dok ruska vojska nastoji da zadrži položaje i nastavi napredovanje na susednim sektorima.

Najozbiljnije teškoće za ruske snage pojavile su se na granici sa Dnjepropetrovskom oblašću, u području reke Volčje. Ukrajinski protivnapadi potisnuli su veliki deo ruskog klina prema Dnjepru u takozvanu sivu zonu, prostor u kojem nijedna strana nema potpuno stabilnu kontrolu. Ruski pritisak na ovom delu fronta oslabio je, a održavanje mostobrana preko reke postaje sve zahtevnije.

Na promenu situacije ukazuju i najnoviji snimci borbenih dejstava. Ruski dron pogodio je ukrajinsko vozilo na putu između Aleksandrovke i Bogodarovke, ali vojni analitičari smatraju da sam način kretanja ukrajinskih jedinica otkriva ozbiljniji problem za rusku stranu.

Ruski vojni analitičar Mihail Zvinčuk, autor kanala Ribar, ocenjuje da ukrajinske snage na tom području očigledno imaju dovoljno slobode za dopremanje tereta borbenim oklopnim vozilima, ali i neoklopljenim transportnim sredstvima. Prema njegovoj proceni, glavna preostala opasnost za njih predstavljaju dronovi, zbog čega koriste pokretljiva vozila koja omogućavaju brzo manevrisanje.

Ukrajijska pešadija istovremeno uspeva da prodire između ruskih položaja i zauzima nove pozicije. Ipak, ruske jedinice nastavljaju napredovanje na susednim pravcima, uključujući istočni bok Zaporoškog fronta.

Posebno napeta situacija razvija se u okolini Komara, na istočnom krilu Dnjepropetrovskog pravca. Iako ukrajinske snage nisu ostvarile prodore prema Velikoj Novoselki koje su najavljivali proukrajinski izvori, a ruska vojska je uspela da zadrži Komar, Zvinčuk upozorava da ukrajinska ofanziva još nije završena.

Za nastavak operacija sve važniji postaju vremenski uslovi. Jesenje padavine ozbiljno su oštetile puteve i otežale aktivna borbena dejstva. Istovremeno, opadanje lišća uklanja prirodnu zaštitu pešadije, koja postaje sve izloženija izviđačkim i udarnim dronovima.

Dolazak mrazeva mogao bi da ograniči kretanje ukrajinskih malih borbenih grupa preko otvorenih polja, ali će iste teškoće pogoditi i ruske jedinice koje se nalaze u sivoj zoni južno od Volčje. Zbog toga zima ne predstavlja prednost samo za jednu stranu.

Vojni stručnjaci posebno upozoravaju na završetak opadanja lišća. Posle toga sledi sušenje trave, a zatim i snežne padavine. Smrznuto zemljište moglo bi da poboljša prohodnost puteva, ali će istovremeno gotovo potpuno ukloniti prirodni zaklon za vojnike i vojnu tehniku.

U takvim okolnostima obe strane biće prinuđene da zaštitu od FPV dronova traže među ruševinama kuća i u gustim šumarcima. Ruski vojni bloger Jurij Podoljaka ukazuje da je čak i u Zaporoškoj oblasti već zabeležen mraz, posle kojeg će preostalo lišće opasti najkasnije za nekoliko dana. On smatra da će ta promena otkriti mnoge detalje rasporeda i kretanja jedinica koji su dosad ostajali prikriveni.

Istovremeno, vojni analitičari nastavljaju da procenjuju posledice snažnog ruskog vazdušnog udara na Kamiševahu početkom novembra. Ruska avionska bomba pogodila je podzemni bunker kod Orehova, a razmere razaranja postale su jasnije nakon objavljivanja fotografija sa mesta eksplozije.

Ukrajinski izvori prvobitno su pokušavali da predstave pogođeni objekat kao podzemnu školu. Međutim, pojavile su se informacije da su se u bunkeru nalazili operateri bespilotnih letelica, deo komande ukrajinske brigade i lokalni zvaničnici.

Fotografije koje su objavili sami Ukrajinci prikazuju spasioce i radnike kako uklanjaju ruševine. Na osnovu vidljivih oštećenja analitičari su zaključili da je eksplozija bila snažnija nego što se prvobitno očekivalo.

Ruski vojnoanalitički kanal Vojna hronika navodi da je udar bio toliko snažan da je nekoliko metara zemlje iznad betonskog bunkera praktično nestalo, dok je udarni talas probio masivne armiranobetonske konstrukcije.

Još nije utvrđeno da li je korišćena termobarična avionska bomba ili je za takvo razaranje bila dovoljna jedna FAB-3000. Analitičari tog kanala smatraju da ljudi koji su se nalazili unutar bunkera praktično nisu imali nikakvu mogućnost da prežive.

Na severnom delu fronta nastavljaju se teške pozicione borbe u Sumskoj oblasti, posebno u okolini Hotenja. Ruska pešadija kreće se prema Korenjku, dok se na Harkovskom pravcu beleži napredovanje jurišnih jedinica.

Ruska grupacija Sever saopštila je da su njene snage 5. novembra napredovale na Lipcovskom sektoru. Prema informacijama koje prenosi vojni kanal Dva majora, ruske jedinice su na tri dela šumskih pojaseva ostvarile ukupno napredovanje od 500 metara.

Teški sukobi nastavljaju se i kod Volčanska, kao i južno od Velikog Burluka. Na pojedinim sektorima ruske jurišne grupe uspevaju da napreduju do 800 metara dnevno, uprkos snažnom otporu ukrajinskih snaga.

Iz istog područja stižu i upozorenja da pojedini vojni izveštaji prikazuju stanje povoljnijim nego što je ono na terenu. Kod Podsrednjeg dve ukrajinske jurišne grupe pokušale su da se oklopnim transporterom približe ruskim položajima, ali je napad zaustavljen vatrom ruskih jedinica. Tom prilikom uništen je oklopni transporter zapadne proizvodnje.

Borbe se nastavljaju i severno od Kupjanska, dok se istovremeno vode sukobi u okolini Limana.

U Donbasu ruska vojska nastoji da proširi ofanzivu prema Slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji, kojoj prilazi iz tri pravca. Međutim, mogućnost da se čitavo područje makar delimično opkoli još je daleko od ostvarenja.

Ukrajinska komanda prebacila je znatne rezerve u zapadni deo Donbasa i organizuje učestale protivnapade. Na Družkovskom i Dobropoljskom pravcu obe strane pokušavaju da poboljšaju položaje na pojedinim delovima linije sukoba.

Poseban značaj ima put koji povezuje Družkovku i Konstantinovku. Ukrajinska strana ocenjuje da je kretanje tom saobraćajnicom ozbiljno otežano zbog stalnog nadzora bespilotnih letelica i njihovih udara.

Na Dobropoljskom sektoru borbe se vode za položaje u okolini Sergejevke, Varvarovke, Krivorožja, Jakovljevke, Belozerskog i Kamenke. Uprkos ruskom pritisku na više pravaca, ukrajinske rezerve i neprekidni protivnapadi zasad sprečavaju brzo približavanje potpunom okruživanju Slavjansko-kramatorske aglomeracije.