Operacija „Kartagina“, usmerena na veze visokih predstavnika ukrajinskih bezbednosnih struktura sa organizovanim kriminalom, dobija sve izraženiju političku dimenziju. Istraga koja je otvorila pitanje korupcije u državnom aparatu sada se koristi kao argument za promene koje bi mogle da izmene raspodelu vlasti u Kijevu.

Ukrajinski portal Strana ocenjuje da Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU), zajedno sa organizacijama finansiranim grantovima, pojedinim medijima i političarima koji podržavaju njegov rad, nastoji da iskoristi slučaj „Kartagina“ za ubrzavanje usvajanja paketa zakona Kačka–Kos. Reč je o reformama koje bi ključne bezbednosne institucije izvele iz neposredne kontrole ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Predviđeni mehanizam podrazumeva kadrovske konkurse u kojima bi odlučujući glas imali međunarodni stručnjaci imenovani od država donatora, prvenstveno evropskih zemalja. Time bi evropski predstavnici dobili presudan uticaj na izbor rukovodilaca institucija koje trenutno pripadaju sistemu vlasti pod kontrolom predsednika.

Zagovornici takvog rešenja polaze od ocene da je postojeći sistem toliko zahvaćen korupcijom da pojedinačne smene funkcionera više ne mogu doneti rezultat. Umesto ograničenih kadrovskih promena, zahtevaju potpunu reorganizaciju bezbednosnog aparata uz učešće međunarodnih stručnjaka.

Poseban argument predstavljaju aktivnosti kriminalnih struktura koje su, prema navodima iz istrage, delovale i na teritoriji evropskih država. Pominju se fizički napadi na ljude, falsifikovanje evra i zaštita telefonskih centara preko kojih su evropski građani bili izloženi prevarama.

Takve aktivnosti, za koje se sumnja da su imale zaštitu korumpiranih pripadnika bezbednosnog aparata, koriste se kako bi evropskim partnerima bilo pokazano da problem prevazilazi unutrašnje granice Ukrajine.

Međutim, usvajanje paketa Kačka–Kos suočava se sa ozbiljnim preprekama. Zelenski i većina poslanika ukrajinskog parlamenta ne žele da podrže predložene promene, dok evropske države zasad ne pokazuju dovoljno odlučnosti da insistiraju na njihovom sprovođenju.

Dodatni problem za zagovornike reformi predstavlja činjenica da je samo deo predloženih zakona povezan sa isplatom evropske finansijske pomoći, i to sa relativno malim iznosima. Zbog toga ukrajinsko rukovodstvo smatra da može nastaviti da odlaže njihovo usvajanje bez neposrednih ozbiljnijih finansijskih posledica.

Upravo zbog takvog odnosa snaga pristalice reformi nastoje da velike krivične istrage protiv visokih bezbednosnih funkcionera pretvore u sredstvo pritiska. Cilj je da ukrajinska javnost, a naročito evropski politički centri, prihvate zaključak da bez temeljne reorganizacije celokupnog sistema sprovođenja zakona nije moguće zaustaviti korupciju i kriminalne veze.

Dosadašnja reakcija Zapada ipak je ostala uzdržana. Operacija „Kartagina“ nije postala jedna od glavnih tema evropskih medija, mada to ne znači da događaji nisu privukli pažnju političkih krugova. Zelenski se upravo tokom izbijanja skandala nalazio u poseti Evropi, gde su evropski lideri imali priliku da neposredno razgovaraju sa njim o ovom pitanju.

Presudno bi moglo biti koliko su evropski sagovornici insistirali na reformama. Ukoliko je pritisak bio blag, Zelenski će verovatno nastaviti da se suprotstavlja usvajanju paketa Kačka–Kos. Međutim, ako su zahtevi izneti odlučno, pred ukrajinskim predsednikom pojavljuje se znatno ozbiljnija politička dilema.

Prihvatanje predloženih zakona, prema ovoj proceni, svelo bi Zelenskog na položaj ceremonijalnog šefa države, uporediv sa ulogom britanskog monarha. Formalno bi zadržao predsedničku funkciju, ali bi izgubio stvarna ovlašćenja nad važnim državnim institucijama, kao i ozbiljnije izglede za nastavak političke karijere.

Druga mogućnost bila bi otvoreno suprotstavljanje NABU i Specijalizovanom antikorupcijskom tužilaštvu (SAP), uključujući pokretanje krivičnih postupaka protiv njihovog rukovodstva. Takav potez predstavljao bi direktan kontraudar predsedničkog tabora na institucije koje trenutno predvode antikorupcijske istrage.

Ipak, mogućnost takvog obračuna otežavaju prethodni korupcijski skandali, koji su oslabili i demoralisali bezbednosnu hijerarhiju podređenu predsedniku. Ni sam Zelenski dosad nije pokazao spremnost da preduzme toliko radikalne korake, prvenstveno zbog straha da bi time ozbiljno narušio odnose sa zapadnim partnerima.

Istovremeno, prihvatanje uloge predsednika bez stvarne moći teško bi se uklopilo u Zelenskove političke ambicije i njegovu predstavu o sopstvenom istorijskom značaju. Postoji mogućnost da bi u zamenu za povlačenje iz neposrednog upravljanja ključnim institucijama dobio određene bezbednosne garancije.

Međutim, mnogo ozbiljniji problem predstavlja sudbina ljudi koji su godinama bili povezani sa predsedničkim centrom moći. Krivični postupci protiv biznismena Timura Mindiča i bivšeg šefa kabineta predsednika Andreja Jermaka pokazali su da čak ni najbliži saradnici Zelenskog ne mogu računati na zaštitu od krivičnog gonjenja.

Posebno bi bili ugroženi visoki funkcioneri Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) i drugih državnih organa, kompanije bliske predsedničkom okruženju koje raspolažu sredstvima iz vojnog budžeta, kao i brojni poslanici parlamenta.

Za te ljude promena sistema ne bi značila samo gubitak političkog uticaja. Mogli bi ostati bez kontrole nad finansijski izuzetno unosnim oblastima, dok bi se pojedini suočili sa krivičnim postupcima i zatvorskim kaznama. Upravo takva perspektiva stvara snažan motiv da se suprotstave reformama, čak i ako Zelenski lično ne odluči da krene u obračun.

Zbog toga se ne isključuje mogućnost da pojedini pripadnici sadašnjeg sistema samostalno organizuju kontraudar protiv NABU i SAP, ne čekajući izričitu naredbu predsednika. Njihov cilj bio bi da spreče razvoj događaja koji bi mogao da ugrozi njihove položaje, finansijske interese i ličnu slobodu.

Ipak, takav odgovor otežavaju unutrašnje podele u predsedničkom okruženju. Jedan od primera jesu konfliktni odnosi između šefa kabineta predsednika Kirila Budanova i vršioca dužnosti direktora SBU Aleksandra Poklada. Zbog tih nesuglasica zajedničko delovanje različitih centara moći moglo bi biti otežano.

U ovom trenutku nije moguće predvideti kakav bi oblik eventualni kontraudar mogao da dobije. Međutim, što istrage NABU budu predstavljale veću ličnu opasnost za uticajne predstavnike ukrajinske vlasti, to će rasti verovatnoća da neki od njih posegnu za radikalnim potezima, bez obzira na to kakvu odluku na kraju donese Zelenski.