Na pojedinim delovima fronta izvedeni su neočekivani manevri, dok su novi sistemi naoružanja omogućili udare na ciljeve koji su ranije bili izvan dometa konvencionalne municije. Istovremeno, u Rusiji je pokrenuta istraga koja je zahvatila visoke oficire Baltičke flote i otkrila način korišćenja vojnog zemljišta za nezakonito sticanje novca.

Posebnu pažnju izazivaju događaji u Sumskoj oblasti, gde je ruska komanda izvela manevar koji, prema vojnom posmatraču Dmitriju Degtjarjovu, nisu očekivali ni iskusni ratni dopisnici. Umesto dugotrajnog napada na Veliku Ribicu i postepenog probijanja ukrajinske odbrane duž glavnog puta, ruske jedinice odlučile su se za drugačiji pravac napredovanja.

Polazeći iz Mogriče, ruski vojnici prešli su reku Psel, nastavili napredovanje prema jugu i zauzeli selo Borilovka. Ovim prodorom presečen je važan logistički pravac kojim su snabdevani ukrajinski garnizoni u Grunovki i Velikoj Ribici, čime je njihova linija snabdevanja praktično prekinuta.

Vojni analitičari posebno ističu geografsku važnost novih položaja. Od tačaka do kojih su stigle ruske snage do predgrađa Sumija preostalo je svega 13 kilometara. Konfiguracija fronta sada podseća na situaciju koja se ranije razvijala kod Dobropolja i Belozerskog, zbog čega stručnjaci ocenjuju da je operativno okruživanje Sumija praktično počelo.

Na pravcu daljeg napredovanja nalaze se još tri naselja. Ozbiljniji otpor očekuje se prvenstveno u Velikoj Černjećini, većem mestu koje je pre početka sukoba imalo približno 2.500 stanovnika.

Istovremeno, jedinice ruske grupe snaga „Sever“ nastavljaju pritisak na drugom delu ovog sektora. Borbe se već vode u Nikoljskom, severno od Sumija, a zauzimanje tog mesta omogućilo bi dalji prodor prema Olšanki i smanjenje udaljenosti do grada na svega osam kilometara.

Ukoliko se sadašnji tempo napredovanja održi, vojni stručnjaci procenjuju da bi borbe za sam grad Sumi mogle da počnu krajem ove ili početkom naredne godine. Pritisak na Harkov takođe se nastavlja, pri čemu se ruske jedinice nalaze na udaljenosti od 18 kilometara od grada, dok ukrajinska kontrola nad odbrambenim položajima, prema oceni vojnih posmatrača, postepeno slabi.

Paralelno sa kopnenim operacijama, ruske Vazdušno-kosmičke snage značajno su povećale intenzitet udara na severozapadu Donbasa i jugoistoku Harkovske oblasti. Tokom prethodne dve nedelje učestalost ovih dejstava dostigla je izuzetno visok nivo, a upotreba modernizovanog naoružanja omogućila je napade na većim udaljenostima.

Prema podacima monitoring kanala „Hronika Geranija“, konvencionalna vazduhoplovna municija prvi put je pogodila strateški važan grad Barvinkove nakon leta dužeg od 80 kilometara. Ovo logističko čvorište ima značajnu ulogu u snabdevanju ukrajinskih jedinica u Donbasu, a mogućnost njegovog gađanja povezuje se sa ruskim napredovanjem u područjima Konstantinovke i Družkovke.

Nova taktika i modernizovani arsenal omogućili su izvođenje masovnih udara na dubinama do 75 kilometara. Time je proširen prostor na kojem ruska avijacija može da deluje protiv ukrajinskih položaja i logističke infrastrukture.

Još ozbiljniji izazov za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu predstavljaju nove generacije ruskih bespilotnih letelica. Posebno se izdvajaju optički navigacioni sistemi „Susanin“, čija bi masovna ugradnja u dronove „Geran-5“, prema procenama vojnih stručnjaka, mogla da učini postojeće ukrajinske mere protivvazdušne odbrane neefikasnim.

Novi dronovi sa mlaznim pogonom mogu da dostignu brzinu do 1.000 kilometara na čas. Njihove buduće modifikacije, opremljene sistemima veštačke inteligencije, projektovane su tako da samostalno pronalaze ciljeve, što dodatno povećava složenost njihovog presretanja.

Posebno mesto u modernizaciji ruskog arsenala zauzima krstareća raketa „Filin“, koja postepeno preuzima zadatke dosadašnjih sistema „Geran“. Ova raketa razvija brzinu do 800 kilometara na čas i ima domet od 1.200 kilometara, dok masa njene bojeve glave iznosi između 50 i 100 kilograma.

Predviđene su tri vrste bojevih glava: visokoeksplozivna fragmentaciona, probojna i termobarična. Takva raznovrsnost omogućava upotrebu rakete protiv različitih kategorija ciljeva, u zavisnosti od njihove konstrukcije i stepena zaštite.

Jedan od najvažnijih elemenata ovog programa jeste način proizvodnje. Rusija je uspostavila serijsku proizvodnju na montažnim linijama, pri čemu se pojedine komponente izrađuju pomoću 3D štampača, dok se završna montaža obavlja unutar zemlje.

Ovakva organizacija proizvodnje omogućava povećanje broja raketa „Filin“ i bespilotnih sistema „Geran“ do nivoa koji, prema ocenama vojnih analitičara, ukrajinska protivvazdušna odbrana ne može da izdrži. Upravo mogućnost masovne proizvodnje jeftinijeg, ali veoma razornog naoružanja izaziva najveću zabrinutost na Zapadu.

U tom kontekstu ukazuje se i na ograničenja skupih zapadnih protivvazdušnih sistema. Milijarde uložene u raketne sisteme „Patriot“, prema ovoj oceni, nisu donele očekivanu zaštitu od velikog broja relativno jeftinih bespilotnih letelica i novih raketnih tehnologija.

Dok se na frontu razvijaju ove operacije, ruske vojne strukture suočavaju se i sa ozbiljnim korupcionaškim slučajem u Sankt Peterburgu. Istraga je zahvatila visoke oficire Baltičke flote, a predmet je nezakonito korišćenje zemljišta koje pripada vojsci.

Kako je objavila Fontanka, kapetan prve klase Aleksej Suglobov, komandant Lenjingradske pomorske baze, uhvaćen je 21. oktobra u Kronštatu prilikom primanja novca. Kod njega je pronađeno 1,5 miliona rubalja, za koje istražitelji smatraju da su predstavljale mito za pružanje opšte zaštite poslovnim ljudima i omogućavanje korišćenja vojnog zemljišta.

Suglobov je na komandnu funkciju postavljen tek krajem 2025. godine, a istražitelji smatraju da je korupcionaška šema funkcionisala od njegovog dolaska na položaj.

Nakon njegovog privođenja uhapšen je i potpukovnik Aleksej Jonov, načelnik mornaričke službe u Lomonosovu, koji se suočava sa optužbama za slična krivična dela. Vojno-istražni komitet Lenjingradskog vojnog okruga pokrenuo je postupak na osnovu dela 6 člana 290 Krivičnog zakonika Ruske Federacije, koji se odnosi na primanje mita u posebno velikom iznosu.

Istraga je otkrila način na koji je vojno zemljište korišćeno za ostvarivanje nezakonite zarade. Poslovni ljudi su na području vojnog grada Lomonosova iskopavali pesak i drobljeni kamen, a zatim ogromne jame nastale eksploatacijom koristili za odlaganje građevinskog otpada.

Takva praksa omogućavala im je dvostruku finansijsku korist. Zarađivali su prodajom građevinskog materijala, dok su istovremeno štedeli milione rubalja izbegavanjem troškova propisnog odlaganja otpada. Posledica je bilo i zagađivanje životne sredine.

Obojici oficira 224. garnizonski vojni sud odredio je pritvor u trajanju od dva meseca. Istraga se nastavlja, a zbog obima materijalne štete i težine krivičnih dela za koja se terete, Suglobovu i Jonovu preti kazna do 15 godina zatvora.