Mihajlo Drapatij je treći komandant ukrajinske vojske od početka sukoba u Ukrajini pre skoro pet godina. Njegovo imenovanje je odmah naišlo na pozitivan odjek među vojskom. Razlozi su bili očigledni: sa 43 godine, znatno je mlađi od svojih prethodnika, a ima i bogato ratno iskustvo stečeno na frontu od 2014. godine, piše Dojče vele.

Bivši portparol Kopnenih snaga, kojima je Drapatij ranije komandovao, rekao je nakon imenovanja da je to osoba koja je pokazala sposobnost delovanja u teškim situacijama i da gotovo da nije čuo negativne reakcije na izbor.

Manje mikromenadžmenta, više odgovornosti

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je Drapatija nakon što su brojni građani protestovali protiv njegovog prethodnika, Oleksandra Sirskog. Kritičari su kritikovali Sirskog zbog njegovog previše centralizovanog i autoritarnog načina vođenja vojske.

Prema rečima vojnih posmatrača, Drapatij je već sproveo niz promena u svojih prvih 100 dana na funkciji. Najvažnija od njih je drugačiji model komandovanja, sa manje mikromenadžmenta sa vrha i više odgovornosti delegirane nižim nivoima komandovanja.

Jurij Butusov, bivši ratni dopisnik, a sada vojnik, smatra da je ovo jedna od ključnih inovacija. „Komandanti korpusa više ne moraju da se javljaju vrhovnom komandantu dva puta dnevno. Pozitivno je što se manje gubi vreme“, kaže Butusov.

Novi fokus na Donbas

Posmatrači takođe ističu da Drapatij posvećuje više pažnje operativnom planiranju na višim nivoima. U Donbasu, gde se vode najvažnije borbe, osnovao je dve velike vojne grupe koje se sastoje od nekoliko korpusa kako bi poboljšao koordinaciju odbrambenih operacija.

Takve promene primećuju i kritičari Kremlja u Rusiji. Ruslan Levijev sa analitičke platforme Conflict Intelligence Team smatra da se Drapatijev uticaj najjasnije vidi u Donjeckoj oblasti, koja ostaje glavna meta ruske vojske.

Prema njegovim rečima, u poslednjih mesec i po dana, ruske snage gotovo da nisu ostvarile značajan teritorijalni napredak na tom delu bojišta. Kao jedan od razloga navodi promene u komandnoj strukturi ukrajinskih snaga koje brane područje Slavjanska i Kramatorska.

Operacija „Vivaldi“

U međuvremenu, ukrajinska vojska je takođe izvršila ograničen lokalni prodor na severu Donbasa. Ukrajinska strana je tu akciju nazvala „Operacija Vivaldi“.

Prema dostupnim informacijama, operacija je poremetila ruske planove da opkole Slavjansk i Kramatorsk sa severa i primorala ruske snage da prilagode svoje planove.

„Nakon promena na vrhu vojske, Ukrajinci bolje iskorišćavaju slabosti ruske vojske za uspešne ofanzivne operacije“, ocenjuje Levijev. Kao najbolji primer navodi operaciju „Vivaldi“.

Sporo rusko napredovanje, ali bez preokreta

Prema različitim procenama, otkako je Drapatij preuzeo komandu nad vojskom, Rusija nije ukupno zauzela više teritorije nego što je Ukrajina uspela da povrati pod svoju kontrolu u isto vreme.

Ovu procenu čak prenose i neki proruski Telegram kanali koji prate rat. Međutim, većina vojnih analitičara upozorava da to ne znači preokret na bojnom polju.

Po njihovom mišljenju, promene koje je uveo Drapatij do sada su značajno usporile rusko napredovanje. Velike ukrajinske kontraofanzive i opsežnije oslobađanje okupiranih teritorija većina stručnjaka u ovom trenutku i dalje smatra malo verovatnim.

Prvih sto dana Mihaila Drapatija se stoga uglavnom procenjuje kao period reorganizacije i stabilizacije odbrane. Da li će ove promene omogućiti Ukrajini da postigne značajnije ofanzivne uspehe na duži rok ostaje otvoreno pitanje.