Prema procenama stručnjaka, gubici ruskih avio-kompanija zbog ograničenja rada aerodroma mogli bi da dostignu između 175 i 275 milijardi rubalja (oko 1,94 do 3,05 milijardi evra) za prvih devet meseci ove godine.

U istom periodu, prema procenama, oko 24.000 letova bilo je pogođeno ograničenjima, od čega je 13.000 kasnilo, dok je 11.000 otkazano.

Broj letova preusmerenih na alternativne aerodrome mogao bi tokom prvih osam meseci 2026. godine da dostigne između 4.000 i 5.000, u poređenju sa 1.174 leta u istom periodu 2025. godine.

Generalni direktor kompanije RunAvia, koja se bavi bezbednošću vazdušnog saobraćaja i sertifikacijom, Andrej Patrakov ocenio je da broj preusmerenih letova ne zavisi direktno od učestalosti zatvaranja aerodroma, već pre svega od toga koliko se ograničenja uvede na velikim aerodromima tokom perioda najvećeg intenziteta saobraćaja.

Prema njegovim procenama, preusmeravanje jednog leta na alternativni aerodrom u 2026. godini košta avio-kompaniju između 1,1 i 2,1 milion rubalja (oko 12.200 do 23.300 evra).

U slučaju dužeg zatvaranja odredišnog aerodroma, kada su potrebni hotelski smeštaj za putnike i zamena posade, troškovi jednog leta mogu da porastu na između 1,9 i 3,4 miliona rubalja (oko 21.100 do 37.700 evra).

Najveći deo dodatnih troškova odnosi se na gorivo, aerodromske usluge, navigaciju, plate posade, održavanje aviona i zbrinjavanje putnika tokom čekanja, rekao je Patrakov.

Prema njegovim procenama, preusmeravanje 1.174 leta tokom prvih osam meseci 2025. godine koštalo je prevoznike između 1,8 i 2,3 milijarde rubalja (oko 20 do 25,5 miliona evra). Za 4.000 do 5.000 preusmerenih letova u ovoj godini, kako je naveo, gubici bi mogli da dostignu između šest i deset milijardi rubalja (oko 66,5 do 110,8 miliona evra).

Međutim, preusmeravanje letova predstavlja samo deo ukupnih troškova, pošto kompanije gube prihode i zbog otkazivanja i kašnjenja, kao i zbog poremećaja u rasporedu letenja.

Patrakov je procenio da je otkazivanje jednog leta tokom 2025. godine avio-kompaniju koštalo između 15 i 23 miliona rubalja (oko 166.000 do 255.000 evra), dok je kašnjenje duže od 15 minuta donosilo trošak od oko 1,5 miliona rubalja (oko 16.600 evra).

Prema njegovim rečima, ukupni gubici avio-kompanija zbog aktiviranja plana "Ćilim" tokom 2025. godine iznosili su između 64 i 99 milijardi rubalja (oko 709 miliona do 1,1 milijarde evra).

Ruska avio-kompanija S7 saopštila je da je prilagodila operativne procese radu u uslovima učestalih bezbednosnih ograničenja, uključujući zadržavanje aviona na polaznim aerodromima i ranije otkazivanje pojedinih letova.

Aerodrom Vnukovo naveo je da kontinuirano sarađuje sa prevoznicima kako bi se smanjile posledice ograničenja za prihvat i otpremu aviona. Rukovodstvo tog aerodroma je saopštilo i da se očekuje da će putnički saobraćaj u 2026. godini biti manji nego prethodne godine.

Većina velikih avio-kompanija i aerodromskih operatera nije odgovorila na pitanja Forbsa o finansijskim posledicama zatvaranja aerodroma.

Prvi zamenik generalnog direktora za komercijalne i finansijske poslove grupe "Aeroflot" Andrej Čihanjin izjavio je u junu da su troškovi povezani sa čestim aktiviranjem plana "Ćilim" značajni, ali da nisu takvih razmera da bi mogli presudno da utiču na finansijske i operativne pokazatelje kompanije.

Rusko Ministarstvo saobraćaja ranije je saopštilo lda zatvaranja aerodroma u proseku predstavljaju oko jedan odsto ukupnih troškova avio-kompanija.

Izvršni direktor analitičke agencije "AviaPort" Oleg Pantelejev ocenio je da se prevoznici suočavaju sa bržim rastom rashoda u odnosu na prihode od prodaje karata.

Kao važan faktor koji ublažava finansijske posledice izdvojio je državne isplate povezane sa cenom avionskog goriva, poznate kao "gorivni amortizer".

On je precizirao da taj mehanizam pokriva oko trećine dodatnih troškova goriva, odnosno više od petine ukupnih troškova preusmeravanja aviona na alternativne aerodrome.

Broj privremenih zatvaranja aerodroma u Rusiji značajno je porastao nakon učestalih pretnji napadima dronovima, a ograničenja su se tokom poslednje godine proširila i na područja Urala i zapadnog Sibira.

Plan "Ćilim" podrazumeva privremeno ograničavanje ili obustavu prihvata i otpreme aviona iz bezbednosnih razloga.

U takvim okolnostima avio-kompanije moraju da biraju između odlaganja polaska, otkazivanja leta i preusmeravanja aviona na drugi aerodrom, što povećava troškove i remeti redovan vazdušni saobraćaj, prenosi Tanjug.