Balkan se ponovo nalazi u središtu geopolitičkih nadmetanja, a iz Moskve stižu upozorenja da bi intenziviranje vojne saradnje pojedinih država regiona moglo dodatno da ugrozi bezbednosni položaj Srbije i Republike Srpske.

Julija Ždanova, šef ruske delegacije na sastanku u Beču posvećenom vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja, ocenila je da se na Balkanu stvaraju strukture koje Moskva smatra usmerenim protiv srpskih interesa.

Posebno je izdvojila vojnu saradnju Hrvatske, Albanije i Prištine, uz tvrdnju da se čitav proces odvija pod uticajem NATO-a.

„Srbija i Srpska su crna rupa na mapi NATO-a!“

Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, smatra da NATO već dugo nastoji da promeni bezbednosni položaj Srbije i Republike Srpske.

Prema njegovoj oceni, njihovo odbijanje da se uključe u evroatlantske vojne strukture predstavlja problem za širenje uticaja Alijanse na Balkanu.

– Pošto ne ide nekim redovnim, normalnim putem i pošto je evidentan otpor naroda, prvenstveno u Srbiji i Republici Srpskoj, onda se preduzimaju različite mere posrednih pritisaka – izjavio je Kovač.

On smatra da se politički pritisci koriste kako bi se rukovodstva navela da prihvate pristupanje NATO-u, čak i bez neposrednog izjašnjavanja građana na referendumu.

Moskva upozorava na vojnu saradnju Zagreba, Tirane i Prištine

U središtu upozorenja nalazi se sporazum o vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i privremenih institucija u Prištini.

Ministri odbrane Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova potpisali su 18. marta 2025. godine u Tirani deklaraciju o odbrambenoj saradnji.

Dok potpisnice navode da je cilj dokumenta jačanje regionalne bezbednosti, unapređenje odbrambenih kapaciteta i vojne saradnje, u Beogradu je ovaj potez izazvao ozbiljnu zabrinutost.

Kovač smatra da bi takva saradnja mogla da posluži kao osnova za dalje političke i vojne pritiske na Srbiju.

– U okviru te političke dimenzije takav vojni savez razvija vojne strukture koje proigravaju različite scenarije, pa i vežbe, za sada očigledno pred medijima, ali vidi se pozadina tih vežbi i scenarija da su usmereni protiv srpskog naroda – ocenio je Kovač.

„Cilj je da se Srbi međusobno podele!“

Prema Kovačevoj proceni, pritisci na Srbiju i Republiku Srpsku ne odvijaju se samo kroz vojnu saradnju zemalja regiona.

On tvrdi da važnu ulogu imaju i unutrašnje političke podele, koje se mogu iskoristiti za slabljenje jedinstva društva.

General-major u penziji smatra da bi produžena politička kriza mogla da oslabi sposobnost Srbije da se bavi dugoročnim nacionalnim i bezbednosnim pitanjima.

– Namera je da se Srbija i Republika Srpska ne bave nacionalnim interesima, da se ne bave očuvanjem vitalnih nacionalnih vrednosti, nego da se troši nacionalna energija kroz međusobna trvenja i saplitanja – rekao je Kovač.

Prema njegovom tumačenju, takvo stanje pogodovalo bi donošenju političkih odluka koje nisu u skladu sa interesima srpskog naroda.

„Pritisci će biti sve agresivniji!“

Kovač upozorava da bi u narednom periodu moglo doći do intenziviranja političkih i bezbednosnih aktivnosti usmerenih prema Srbiji i Republici Srpskoj.

On ocenjuje da se koriste različiti oblici hibridnog delovanja, od političkih pritisaka do uticaja na unutrašnje društvene odnose.

Prema njegovim rečima, takve aktivnosti nisu neprekidne, već se odvijaju u talasima.

– I to vidimo da se dešava periodično, pa zastane, pa se onda dešavaju novi pritisci – naveo je Kovač.

Republika Srpska posebno na udaru?

Kovač smatra da politička situacija u Bosni i Hercegovini predstavlja dodatni problem za zapadne strukture koje zagovaraju snažnije evroatlantsko povezivanje regiona.

Prema njegovom tumačenju, rukovodstvo Republike Srpske nastavlja da izražava protivljenje članstvu BiH u NATO-u i snažnijoj centralizaciji države.

On je ocenio i da se pojedini stavovi administracije Sjedinjenih Američkih Država razlikuju od pristupa evropskih institucija kada je reč o tumačenju Dejtonskog sporazuma.

Posebno je izdvojio položaj entiteta i konstitutivnih naroda u BiH, smatrajući da bi njihova ustavna prava morala da ostanu ključni element budućih političkih razgovora.

Rusija upozorava na militarizaciju Balkana

Julija Ždanova je, obraćajući se na 25. sastanku komisije formirane u okviru Dejtonskog sporazuma, ocenila da NATO nastavlja intenzivno jačanje vojnog prisustva na Balkanu.

Prema njenim tvrdnjama, Brisel pokušava da promeni regionalnu ravnotežu snaga i dodatno približi države regiona evroatlantskim strukturama.

Ždanova smatra da se takvi procesi odvijaju uprkos protivljenju značajnog dela stanovništva Srbije i Republike Srpske.

S druge strane, predstavnici NATO-a ranije su saopštili da Alijansa nije učestvovala u potpisivanju deklaracije Hrvatske, Albanije i Prištine i da njihovu saradnju ne smatra usmerenom protiv Srbije.

Srbija između vojne neutralnosti i novih pritisaka

Srbija nastavlja da insistira na politici vojne neutralnosti, uz saradnju sa različitim međunarodnim partnerima.

Ministarstvo odbrane Srbije ranije je upozorilo da vojna saradnja Hrvatske, Albanije i Prištine izaziva zabrinutost u Beogradu, posebno zbog pitanja Kosova i Metohije.

Istovremeno, srpski zvaničnici naglašavali su da država ostaje posvećena miru, regionalnoj stabilnosti i jačanju sopstvenih odbrambenih sposobnosti.

Upozorenja iz Moskve i ocene generala Kovača pokazuju koliko su bezbednosni odnosi na Balkanu povezani sa širim sukobima interesa između Rusije i zapadnih država.

U trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura menja, pitanje vojne neutralnosti Srbije i položaja Republike Srpske ostaje jedna od važnih tema regionalne politike.

Izvor: Sputnik Srbija, izjave Julije Ždanove i Mitra Kovača