• Rusija je napala Odesu i njena predgrađa vođenim avio-bombama, ranjene su 24 osobe. Poginulih i ranjenih je bilo u napadima na Kramatorsk i Slavjansk. 
  • Bivši britanski premijer Boris Džonson, savetnik nemačkog kancelara Fridriha Merca, Ginter Zauter, kao i savetnici za bezbednost iz drugih evropskih zemalja bili su u kompoziciji na liniji Kijev–Varšava ispred voza čiju je lokomotivu dva kilometra pre ukrajinske granice sa Poljskom pogodio ruski dron. U drugom vozu koji se nalazio na stanici Jagodin u vreme napada bio je bivši šef CIA Dejvid Petreus.
  • Ukrajinska železnica je upozorila da je meta ruskog napada mogao biti diplomatski voz koji je napustio stanicu ranije nego što je predviđeno.
  • Zbog pretnji od ruskih dronova Poljska je evakuisala više od 600 ljudi blizu granice s Ukrajinom.
  • Ukrajinski dronovi napali su Nižnjekamsk u ruskoj Republici Tatarstan, ranjeno je 14 ljudi.
  • Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da prestane s napadima na rusku naftnu infrastrukturu. Naglasio je da su udari ukrajinskih snaga doveli do nestašice dizel-goriva u svetu.
  • Rusija je odbila predlog ukrajinskog predsednika Zelenskog da održe direktne pregovore o okončanju rata na marginama predstojećeg samita Grupe 20 u Majamiju.
  • Teritorijalno pitanje i dalje je najveća prepreka za postizanje mirovnog dogovora u Ukrajini, ističe savetnik američkog predsednika Džared Kušner. Ukazuje da bi, ukoliko bi Kijev pristao na povlačenje na liniju Donbasa, većina ostalih elemenata sporazuma bila usaglašena, ali da Ukrajina za sada to ne želi da prihvati.
  • Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov kaže da Rusija nije pooštrila svoj stav o rešavanju ukrajinske krize, njeni zahtevi ostaju isti. Dodaje i da bi želeli da ti zahtevi budu ispunjeni pre ili kasnije, a da je poželjno što pre.

Kraj bloga

Kremlj objavio uslov za ukidanje zabrane izvoza naftnih derivata

Rusija će moći da nastavi izvoz naftnih derivata kada se garantuje da je domaće tržište zasićeno, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. 

"Što se tiče naših isporuka, Rusija je zaista uvela zabranu izvoza naftnih derivata. Ova zabrana je na snazi. Njen cilj je prvenstveno obezbeđivanje uslova za zasićenje domaćeg tržišta", rekao je Peskov.

Prema njegovim rečima, kada se zadovolje potrebe ruskih potrošača, moglo bi se pojaviti pitanje obnavljanja isporuka na svetska tržišta.

Zelenski: Nismo sigurni da Rusija namerava da se pridržava bilo kakvih sporazuma

Ukrajina je predložila svojim partnerima da osiguraju sporazum s Rusijom kojim će se zaustaviti uništavanje kritične infrastrukture, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski.

"Hrana, energija i drugi vitalni resursi moraju biti zaštićeni, a ruski udari su prvenstveno usmereni na njih. Ukrajinski energetski objekti, lučka infrastruktura, logistika, pa čak i skladišta hrane i lekova svakodnevno su meta“, napomenuo je.predsednik.

Istovremeno, Zelenski ističe da, Ukrajina nije sigurna da Rusija želi da se pridržava bilo kakvih sporazuma.

"/„Ako su naši partneri spremni da osiguraju iskrenu želju Rusije da ne napadne našu elektroenergetsku mrežu, naše druge energetske objekte, kritičnu infrastrukturu ili transport hrane, onda smo, naravno, spremni da osiguramo odgovarajuće uzdržavanje od naših udara", naglasio je predsednik.

Tramp: Ukrajina i Rusija pristale da ne napadaju energetske ciljeve

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da su se Ukrajina i Rusija saglasile da obustave napade na energetske ciljeve druge strane, navodeći da je rast svetskih cena dizela uglavnom posledica rata Rusije i Ukrajine, a ne sukoba na Bliskom istoku.

"Ukrajina je pristala da ne napada ruske energetske ciljeve. Rusija je pristala da učini isto", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Tramp je dodao da je "rast svetske cene dizela uglavnom izazvan ratom Rusije i Ukrajine, a ne Iranom". 

Američki predsednik je juče pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da prestane da napada ruske rafinerije nafte, ocenivši da ti napadi "nanose štetu svetu" u trenutku kada poremećaji u snabdevanju gorivom, povezani sa ratovima u Ukrajini i Iranu, doprinose rekordnom rastu cena dizela u SAD, preneo je Si-En-Bi-Si.

"Zelenski mora da uradi jednu stvar. Mora da prestane da uništava dizel gorivo u Rusiji", rekao je Tramp tokom posete Irskoj u nedelju. Kazao je da Ukrajina može da napada druge ciljeve, ali ne i postrojenja za proizvodnju dizela, jer time izaziva nestašice goriva.

Kremlj je zatim, pozdravio Trampov poziv Ukrajini da obustavi napade na energetsku infrastrukturu i postrojenja povezana sa proizvodnjom dizela.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da treba pozdraviti "svaki poziv kijevskom režimu da prekine napade na mirnu ekonomsku infrastrukturu".

Peskov, međutim, nije želeo da odgovori na pitanje da li je Rusija spremna da se uzdrži od napada na ekonomsku infrastrukturu Ukrajine.

Zelenski ukazom smenio državnog tužioca

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razrešio je Ruslana Kravčenka sa mesta generalnog tužioca Ukrajine, objavljen je predsednički ukazom.

"Smeniti Ruslana Andrejeviča Kravenka sa mesta generalnog tužioca", navodi se u dokumentu.

Ova odluka je doneta u skladu sa drugim delom člana 11 Zakona Ukrajine "O pravnom režimu ratnog stanja". Konkretno, tokom ratnog stanja, šef države može odlučiti da razreši dužnosti službenika čije imenovanje i razrešenje spadaju u njegovu ili njenu nadležnost i da te dužnosti dodeli drugoj osobi za odgovarajući period.

Gde je i zašto otputovao Kravčenko

Državni tužilac Ukrajine Ruslan Kravčenko, koji je nedavno podneo ostavku usred nove istrage antikorupcijskih organa, napustio je zemlju noćas zbog navodnog petodnevnog službenog puta u Pariz, javlja Ukrajinska pravda

U kopiji naredbe državnog tužioca piše da je Kravčenko otputovao kako bi učestvovao na događaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, prenosi ukrajinski list, navodeći da se njegovo ime, međutim, ne nalazi na spisku učesnika. 

Kravčenko je optužio Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo za nezakonito oduzimanje materijala u vezi sa predmetima protiv njihovih zaposlenih tokom pretresa sprovedenih u okviru antikorupcijske operacije "Kartagina", a nakon toga je podneo ostavku.

EU traži od Kijeva da reformiše kancelariju državnog tužioca

Portparol Evropske komisije Gijom Mersije kazao je danas da Ukrajina mora da reformiše Kancelariju generalnog tužioca i raspiše konkurs za tu poziciju.

Prema njegovim rečima, te promene su neophodne kako bi Ukrajina obezbedila vladavinu prava i nastavila evropski put, preneo je portal Suspiline.

"Borba protiv korupcije jedan je od ključnih uslova za pristupanje EU. Unija ima politiku nulte tolerancije prema korupciji", naveo Mersije.

Ukrajinski parlament dobio predlog Zelenskog da hitno smeni Kravčenka

Vrhovna rada je primila predlog predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog o saglasnosti parlamenta za razrešenje Ruslana Kravčenka s mesta generalnog tužioca, saopštio je predsednik parlamenta Ruslan Stefančuk.

Zelenski je pozvao Vrhovnu radu da odmah podrži smenu Ruslana Kravčenka sa mesta generalnog tužioca.

Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) objavio je 4. septembra da je u okviru operacije "Kartagina" razotkrivena kriminalna organizacija koja je navodno sistematski primala mito od lažnih kol centara i "prala" primljena sredstva.

Kravčenko je 6. septembra objavio saopštenje u kojem tvrdi da nije imao nikakve veze sa prikrivanjem ilegalnih kol centara.

Kasno uveče 7. septembra, Kravčenko je objavio da je podneo ostavku na mesto generalnog tužioca, a jutros je saopštio da je potpisao "obaveštenje o sumnji" protiv direktora NABU-a Semjona Krivonosa.

Kremlj pozdravio Trampov poziv Zelenskom da obustavi napade na ruske rafinerije

Svaki poziv kijevskom režimu da prekine napade na civilnu ekonomsku infrastrukturu može biti samo dobrodošao, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, komentarišući odgovarajući predlog predsednika SAD Donalda Trampa.

"Svakako, svaki poziv kijevskom režimu da prekine napade na mirnu ekonomsku infrastrukturu može biti samo dobrodošao", rekao je Peskov novinarima.

On je odgovarao na pitanje da li Kremlj smatra Trampov poziv ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da se uzdrži od napada na infrastrukturu za proizvodnju dizel goriva pozitivnim korakom ka rešavanju sukoba.

Peskov nije odgovorio na pitanje da li bi Rusija bila spremna da se uzdrži od napada na ekonomsku infrastrukturu Kijeva ako bi Ukrajina pristala na ovaj zahtev.

"Generalno, svaka zemlja može da iskoristi svoj uticaj na kijevski režim da ga podstakne na veću fleksibilnost, što će biti značajan doprinos rešenju", rekao je Peskov.

Rute: Napad na voz pokazao koliko je Putin očajan

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je da je napad na voz u Ukrajini pokazao koliko je očajan postao ruski predsednik Vladimir Putin.

"Rusija postaje sve bezobzirnija dok nastavlja svoj strašni rat protiv Ukrajine“, dodao je Rute.

U Nemačkoj podignuta optužnica protiv žene koja se tereti za špijunažu za ruski GRU

Savezno tužilaštvo Nemačke podiglo je optužnicu protiv 57-godišnje poslovne žene iz Berlina Ilone V, osumnjičene da je dostavljala osetljive informacije oficiru ruske vojne obaveštajne službe GRU, objavio je Špigel.

Prema navodima iz optužnice, koja ima 74 strane, Ilona V, nemačko-ukrajinska državljanka, optužena je za špijunažu u korist Rusije.

Prvobitna sumnja da je reč o "posebno teškom slučaju" špijunaže, kako navodi Špigel, nije potvrđena.

Ilonu V. su službenici Federalne kancelarije kriminalističke policije uhapsili 21. januara u Berlinu, a istovremeno su pretresene kuće dvoje bivših zaposlenih u nemačkom Ministarstvu odbrane sa kojima je, prema navodima istrage, bila u kontaktu.

Prema istrazi, Ilona V. je od novembra 2023. godine navodno dostavljala osetljive informacije kontaktu u ruskoj ambasadi u Berlinu.

Nemačka kontraobaveštajna služba utvrdila je da je taj muškarac bio oficir GRU koji se predstavljao kao zamenik atašea.

Savezno tužilaštvo tereti Ilonu V. da je sistematski prikupljala informacije o učesnicima političkih skupova u Nemačkoj.

Prema pisanju Špigela, među informacijama koje je navodno prikupljala bili su detalji sa "NATO razgovora" održanog u novembru 2023. u hotelu Adlon u Berlinu, kao i sa Nemačko-ukrajinskog poslovnog foruma u decembru 2025. godine.

Na tom događaju V. je, prema navodima, sedela nekoliko metara iza nemačkog kancelara Fridriha Merca i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Prema istraživanju Špigela, Ilona V. bila je veoma aktivna u Berlinu.

Taj nedeljnik navodi da je vodila je kompaniju koja je pružala usluge u oblasti odnosa sa javnošću, kao i udruženje posvećeno promociji međunarodnog razumevanja, a godinama je prisustvovala prijemima i događajima na kojima su učestvovali ambasadori, visoki diplomate i istaknuti političari.

U upravnom odboru njenog udruženja bili su poslovni ljudi i bivši poslanici SPD i CDU.

Njen advokat Martin Šisler nije želeo da komentariše optužbe.

Ukoliko optužnica bude prihvaćena, Iloni V. će se suditi pred senatom za državnu bezbednost Apelacionog suda u Berlinu.

Ruske snage pogodile još dva tretna broda u Crnom moru

Ruske trupe su pogodile dva teretna broda u Crnom moru, objavila je agencija Interfaks.

Kako napominje Rojters, i Rusija i Ukrajina međusobno su napadale izvozne terminale i brodove za prevoz žita, što je eskalacija koja je stvorila najveće rizike za trgovinu na Crnom moru u poslednjih četiri i po godine rata.

Peskov: Lideri Kine i Indije spremni da pomognu u okončanju sukoba u Ukrajini

Kremlj je saopštio da su lideri Kine i Indije rekli Vladimiru Putinu da su spremni da pomognu u okončanju sukoba u Ukrajini i da je ruski predsednik veoma pozitivno reagovao na taj predlog.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se razgovor održao na marginama samita BRIKS-a u Nju Delhiju i da je Rusija otvorena za svaku zemlju koja koristi svoj uticaj da podstakne Kijev da pokaže "veću fleksibilnost“.

Poznat je stav Moskve koja kaže da je spremna da nastavi mirovne pregovore, ali uz potpunu kontrolu nad ostatkom Donjecke oblasti u istočnoj Ukrajini. Kijev je nebrojeno puta odbacio teritorijalne ustupke

Kremlj: Ruska vojska deluje širom teritorije Ukrajine i to će nastaviti da čini

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, upitan da prokomentariše izveštaje da je ruski dron u nedelju pogodio putnički voz na granici Ukrajine sa Poljskom, članicom NATO-a, rekao da ruska vojska deluje širom teritorije Ukrajine i da će nastaviti da to čini. prenosi Rojters.

Baro: Moskva želela da podeli Evropljane

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro smatra da je ruski napad na voz u blizini ukrajinsko-poljske granice izveden je sa ciljem zastrašivanja i podele Evropljana.

Baro je to rekao na Evropskom arktičkom samitu u Finskoj.

Ruski dron je u nedelju pogodio putnički voz na granici Ukrajine sa članicom NATO-a Poljskom, koji se nalazio iza kompozicije u kojoj je bio bivši britanski premijer Boris Džonson i druge evropske diplomate.

Kalas: Cilj ruskog napada na voz je da uplaši saveznike Ukrajine

Napad ruskog drona na voz na granici Ukrajine sa članicom NATO-a Poljskom u nedelju imao je za cilj da uplaši zapadne zemlje koje podržavaju Kijev, ocenila je šefica spoljne politike Evropske unije Kaja Kalas.

"Mislim da bi trebalo da delujemo suprotno. Trebalo bi da pokažemo da smo tu za Ukrajinu i da se ne plašimo“, rekla je Kalasova novinarima u Rovanijemiju, u Finskoj, gde je prisustvovala samitu o arktičkoj strategiji.

Dve osobe poginule, 14 ranjenih u regionu Hersona

Dve osobe su poginule, a 14 je ranjeno u napadima ruskih snaga na Hersonsku oblast u Ukrajini za protekla 24 sata, saopštio je šef Hersonske regionalne državne administracije Aleksandar Prokudin.

"Ruske snage su gađale kritičnu i društvenu infrastrukturu, kao i stambene delove naselja u tom regionu, oštetivši sedam stambenih zgrada i 13 privatnih kuća", dodao je Prokudin u objavi na Telegramu.

Zelenski zatražio od poslanika da podrže predlog za smenu državnog tužioca

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatražio je od poslanika Vrhovne rade da bez odlaganja podrže smenu ukrajinskog državnog tužioca.

Glavni tužilac Ruslan Kravčenko, koji je prošle nedelje podneo ostavku na funkciju nakon što je istraga o korupciji stigla u njegovu kancelariju.

Ranije danas rekao je da je potpisao obaveštenje o sumnji šefu najveće ukrajinske agencije za borbu protiv korupcije.

Kijev: PVO neutralisala 85 od 108 ruskih dronova

Protivvzadušna odbrana oborila je ili neutralisala 85 od 108 ruskih dronova tokom noćnog napada na Ukrajinu, saopštile su ukrajinske vazduhoplovne snage.

Kako se dodaje, pogoci su zabeleženi na sedam lokacija.

Sedam osoba povređeno u Sočiju i Belgorodskoj oblasti

Pet osoba, uključujući jedno dete, povređeno je u Sočiju kada su pali ostaci ukrajinskih dronova, saopštio je Štab za vanredne situacije Krasnodarskog kraja.

"Jedna odrasla osoba je hospitalizovana, dok su ostali primili svu neophodnu medicinsku negu ambulantno“, navodi se u saopštenju štaba za vanredne situacije.

Jedna žena i njena ćerka povređene su u napadu bespilotne letelice na Šebekino u Belgorodskoj oblasti.

Sibiha pozvao na jače sankcije protiv Rusije nakon udara na voz na poljskoj granici

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da je neophodno povećati pritisak sankcija na Rusiju nakon ruskog vazdušnog napada na voz u blizini graničnog prelaza Jahodin - Dorohusk sa Poljskom.

Andrij Sibiha je, tokom zajedničke konferencije za novinare sa ministrom spoljnih poslova Poljske Radoslavom Sikorskim, upozorio da se "ruski udari već sprovode direktno u blizini ukrajinsko-poljske granice", prenosi agencija UNN.

"Danas je izveden udar na graničnom prelazu Jahodin - Dorohusk, a Putinov teror bukvalno kuca na vrata Evropske unije i NATO-a. Zato danas nisu dovoljne parcijalne odluke, potrebne su snažne sankcije, kontinuirana vojna podrška Ukrajini i maksimalno intenziviranje pritiska na Rusiju. Moskva mora da shvati da svaki novi čin agresije samo povećava cenu rata", kazao je Sibiha.

Tusk: Ruska eskalacija napada mogla bi da utiče i na teritoriju Poljske

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je sinoć da će naredne nedelje i meseci biti "period veoma intenziviranih akcija" Rusije, kao i da se ne može isključiti da bi eskalacija mogla da utiče i na teritoriju Poljske.

Tusk je, tokom konferencije u vladinom Centru za bezbednost, nakon ruskog napada na ukrajinsko-poljsku granicu, rekao da "eskalacija ruskih akcija postaje činjenica", kao i da su "primeri toga sve bliži" poljskoj granici, prenosi RMF24.

Dodao je da pokušaj paralisanja graničnog saobraćaja nije prvi takav slučaj. "Moramo biti svesni da ćemo od danas delovati mnogo agresivnije. Znamo i možemo očekivati da će naredne nedelje i meseci biti period veoma intenziviranih akcija Rusije. Nažalost, ne možemo isključiti da će ova eskalacija uticati i na našu teritoriju", rekao je Tusk.

On je kazao da se nada da se najgori mogući scenario može izbeći, ali da ne isključuje da bi Rusija mogla da koristi još softiciraniju opremu.

  "Napadi večeras pokazuju da su Rusi spremni da koriste opasniju opremu nego ikada ranije. Mislim na mlazne dronove. Njihov domet i preciznost su alarmantni. Naravno, Ukrajina, koja je veoma dobro pripremljena za odbranu od dronova, takođe nije u stanju, blago rečeno, da se 100 odsto efikasno bori protiv njih", kazao je Tusk.