Krajem februara naglo su porasle tenzije na Bliskom istoku, a posledice tog sukoba gotovo momentalno su se prelile i na svetsko energetsko tržište.

Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su 28. februara napade na Iran, dok je Teheran odgovorio sopstvenim udarima, uključujući i napade na energetska postrojenja u Persijskom zalivu.

Vrlo brzo posledice su postale vidljive i na ključnim svetskim trgovinskim pravcima, pošto su brodovi počeli da izbegavaju prolaz kroz Ormuski moreuz, što je praktično dovelo do gotovo potpunog zastoja izvoza nafte i gasa iz tog dela sveta.

Usled takvog razvoja događaja, cena nafte na svetskom tržištu probila je granicu od 100 dolara po barelu, dok su u isto vreme Sjedinjene Države uvele jednomesečne izuzetke od sankcija za rusku naftu.

U takvim okolnostima, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nije krio ogorčenje u razgovoru za američku televiziju CNN. On je otvoreno poručio da je Moskva iz čitave situacije već izvukla ogromnu finansijsku korist.

„Sada vidimo da su zaradili oko 10 milijardi za dve nedelje sukoba na Bliskom istoku“, rekao je Zelenski, jasno sugerišući da svaki novi poremećaj na tržištu energenata praktično direktno povećava prihode ruske države.

Ukrajinski predsednik tvrdi da korist za Rusiju ne dolazi samo od rasta cena energenata. Po njegovim rečima, dodatnu prednost Moskvi donosi i ublažavanje sankcija koje su joj ranije bile uvedene.

„Ublažavanje sankcija uvedenih protiv Rusije mu takođe pomaže“, izjavio je Zelenski, aludirajući na širi međunarodni okvir u kojem, kako smatra, energetski interesi često dobijaju prednost nad političkim porukama i principima.

Podaci sa tržišta, kako se navodi, zaista pokazuju snažan pomak. Cena ruske nafte porasla je čak 1,7 puta u periodu od samo dve nedelje, dok su indijske rafinerije tokom marta, prema dostupnim informacijama, kupile dodatnih 30 miliona barela ruske nafte.

Zbog krize povezane sa Iranom i gotovo potpunog zastoja pomorskog izvoza iz Persijskog zaliva, sirova nafta tipa Ural dostigla je nivo referentnih svetskih kvaliteta, što se ne događa često ni ovako brzo ni u ovako velikom obimu.

Ipak, iz Moskve dolaze opreznije poruke. Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da u Kremlju razumeju da bi ovakav razvoj situacije mogao da bude samo privremen.

Drugim rečima, iako trenutni poremećaji na tržištu energenata Rusiji donose dodatni priliv novca, u ruskom vrhu očigledno ne računaju da će takav odnos snaga i visoki prihodi trajati zauvek.

U svetu energetike, kako često upozoravaju analitičari, svaka velika kriza kratkoročno potpuno promeni tok novca, ali na duži rok retko ko sa sigurnošću može da predvidi gde će se ravnoteža na kraju uspostaviti.