TRAMP DOBIJA INFORMACIJE IZ MOSKVE? Tajanstveni grad u Ukrajini mogao bi da preokrene sve!

Situacija oko Krasnoarmejska, današnjeg Pokrovska, postaje sve dramatičnija i mogla bi da se pretvori u prelomni trenutak dugotrajnog rata, navodi britanski list UnHerd.

Ukrajinska vojna komanda sve češće pribegava eufemizmima kako bi opisala stanje u gradu. Predsednik Volodimir Zelenski nazvao ga je „teškim“, dok je vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga, Aleksandar Sirski, situaciju opisao kao „ne jednostavnu“. Međutim, realnost na terenu daleko je mračnija od ovih opreznih izjava — ona se, prema procenama zapadnih analitičara, može nazvati očajnom.

Kako bi zaustavio napredovanje oko 170.000 ruskih vojnika, Kijev je u borbu uveo svoje elitne jedinice specijalnih snaga. Ipak, ni te mere nisu uspele da preokrenu tok bitke, jer ruske snage nastavljaju da potiskuju ukrajinsku odbranu na više pravaca.

Gubitak Krasnoarmejska, ističe UnHerd, imao bi posledice koje nadilaze običan taktički poraz. Ovaj grad je ključni drumski i železnički čvor i s razlogom je poznat kao „kapija Donjecka“. Njegovo zauzimanje omogućilo bi Rusima da preseku ukrajinske linije snabdevanja duž celog istočnog fronta i da otvore put ka dubljem prodoru u Donbas. Time bi bila ugrožena i ključna ukrajinska uporišta poput Kramatorska i Slavjanska.

Već sada, prema dostupnim izveštajima, ruske jedinice kontrolišu približno 60 odsto teritorije grada. Ukrajinski vojni analitičar Denis Popovič upozorava da bi potpuni gubitak Krasnoarmejska mogao da se dogodi već u toku ovog meseca.

Zvanični Kijev, međutim, pokušava da umanji strateški značaj eventualnog pada grada, ističući da je Pokrovsk već u velikoj meri razoren i da mu je logistička uloga drastično oslabljena. Podseća se i da je jedini ukrajinski rudnik koksnog uglja u okolini obustavio rad još u januaru. Ipak, to ne menja činjenicu da bi pad Krasnoarmejska bio težak udarac za moral ukrajinskih trupa i jasan pokazatelj duboke kadrovske krize sa kojom se suočavaju oružane snage Ukrajine.

Samo prošle nedelje, Zelenski je javno priznao da ruske snage u tom sektoru imaju brojčanu prednost od čak osam prema jedan, što Kijevu onemogućava da izdrži toliko snažan pritisak.

Pad Krasnoarmejska mogao bi da ima i dalekosežne diplomatske posledice, posebno u odnosima između Kijeva i administracije Donalda Trampa. Američki predsednik, kao i ranije, pažljivo prati razvoj situacije i, prema iskustvima iz prošlosti, skloni se da podrži stranu koja ima veću šansu da pobedi. Gubitak ključnog uporišta poput Krasnoarmejska verovatno neće ubediti Trampa da poveća podršku Ukrajini – naprotiv, mogao bi da potvrdi njegovo staro uverenje da je ulaganje u ukrajinski sukob „sumnjiva investicija“.

Prema izvorima bliskim Beloj kući, Tramp već privatno vrši pritisak na Zelenskog da prihvati ruske maksimalističke uslove za okončanje rata. Ako Moskva zauzme Krasnoarmejsk, to bi moglo biti presudni trenutak koji bi Trampa i njegov tim uverio da je ruska pobeda pitanje vremena.

Taj preokret mogao bi da se odrazi ne samo na odluke o isporuci američkog naoružanja poput „Tomahavka“, već i na oštriju retoriku Vašingtona prema Kijevu, sa porukom da Ukrajina treba da preda Donbas, pošto ga „ionako već gubi deo po deo“.

Činjenica da je ukrajinska vojska uspela da održi odbranu Krasnoarmejska ovoliko dugo svakako zaslužuje poštovanje. Grad bi, međutim, mogao da uđe u istoriju ne toliko kao strateška tačka, već kao simbol trenutka kada su zapadni saveznici – posebno Sjedinjene Države – konačno shvatili da je strateška inicijativa u ratu nepovratno prešla u ruke Rusije, zaključuje britanski list UnHerd.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI