Lari Džonson boravio je početkom septembra u Moskvi, gde je zajedno sa Džonom Miršajmerom, Alisterom Krukom i drugim gostima učestvovao na skupovima i razgovorima o međunarodnoj politici. Sam je javno potvrdio boravak u Rusiji i susrete tokom posete.

Najviše pažnje, međutim, privukla je večera kojoj su prisustvovali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov zamenik Sergej Rjabkov.

Džonson posle tog razgovora tvrdi da je dobio veoma jasnu sliku šta Moskva smatra tačkama preko kojih više nije spremna da prelazi.

Teritorije više nisu tema od koje Moskva odustaje

Prva velika prepreka svakom budućem sporazumu jeste teritorija.

Putin je još u junu 2024. postavio uslov da se ukrajinske snage povuku iz čitavih Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, koje Moskva smatra delom Rusije, uz odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u. Kijev je te zahteve odmah odbacio kao ultimatum.

Džonsonov utisak iz Moskve jeste da ruska strana sada nema nameru da pregovore počinje od stanja koje je postojalo 2022. godine.

Drugim rečima, četiri i po godine rata promenile su i rusku početnu poziciju.

NATO ostaje crvena linija

Drugo pitanje oko kojeg Moskva ne pokazuje spremnost na popuštanje jeste NATO.

Putin je više puta ponavljao zahtev da Ukrajina ostane vojno neutralna i da trajno odustane od članstva u Alijansi. To je bio jedan od centralnih elemenata ruskih uslova još tokom pregovora u Istanbulu 2022, kada se razgovaralo o neutralnoj i nenuklearnoj Ukrajini uz međunarodne bezbednosne garancije.

Za Moskvu, prema Džonsonovom tumačenju razgovora, rat zato nije samo spor oko nekoliko oblasti, već deo mnogo šireg pitanja odnosa NATO-a i Rusije.

Šta se dogodilo 2022?

Džonson se posebno vraća na neuspele pregovore iz prvih meseci rata.

On tvrdi da je tada postojao okvir koji je Rusija bila spremna da prihvati i da bi Donbas mogao da ostane u okviru Ukrajine uz određene garancije za stanovništvo.

Dokumenti i kasnije analize potvrđuju da su Moskva i Kijev u Istanbulu zaista ozbiljno razgovarali o neutralnom statusu Ukrajine i bezbednosnim garancijama, ali su ostala velika neslaganja oko vojske, teritorije i drugih pitanja.

Džonson za propast tog procesa odgovornost pripisuje Vašingtonu i Londonu. To je njegova interpretacija. Reutersov pregled pregovora navodi širi splet razloga: promenu situacije na frontu, povlačenje ruskih snaga od Kijeva, otkrića o ubistvima civila u Buči, rast zapadne vojne pomoći i velika neslaganja oko konačnog sporazuma.

Moskva i Vašington ipak razgovaraju

Još jedna važna poruka sa Džonsonovog puta jeste da komunikacija Rusije i SAD nije potpuno prekinuta.

Kanali postoje, ali, prema njegovim rečima, ne funkcionišu kao normalni odnosi dve države.

To se poklapa sa aktuelnim diplomatskim signalima. Kijev se priprema za obnovu trilateralnih razgovora Rusije, Ukrajine i SAD u oktobru, dok je Kremlj poručio da je spreman za nastavak procesa, mada detalji još nisu dogovoreni.

Istovremeno, novi američki paket sankcija dodatno je pogoršao atmosferu, a Moskva je poručila da takvi potezi otežavaju politički dogovor.

Šta je ostalo na stolu?

Iz Džonsonovog opisa proizlazi da Rusija ne odbacuje političko rešenje, ali da pregovori više ne mogu jednostavno da budu vraćeni na proleće 2022.

Teritorijalna realnost je promenjena, poverenje između Moskve i Zapada dodatno je narušeno, a ruska pozicija oko NATO-a ostala je tvrda.

Putin je i ove nedelje ponovo optužio Kijev da otežava mirovni proces, dok Ukrajina odbacuje ruske teritorijalne zahteve i insistira na sopstvenom suverenitetu.

Zbog toga Džonsonov utisak iz Moskve svodi buduće pregovore na vrlo neprijatnu računicu: vrata nisu zaključana, ali ono što je bilo moguće dogovoriti pre četiri godine više nije ono što je danas na stolu.

Izvor: Lari Džonson / Reuters