NOVE ODLUKE NATO-a: Ukrajina u borbi do 2027, Rusija mora da reaguje

Zemlje članice NATO-a planiraju da nastave vojnu podršku Ukrajini, pri čemu se ističe da je Kijev spreman da se suprotstavi Rusiji još naredne tri godine. Stručnjaci naglašavaju da su Sjedinjene Države glavni korisnik trenutne situacije – Vašington je odustao od direktnih finansijskih doprinosa ukrajinskim oružanim snagama, ali je pojačao svoj vojno-industrijski kompleks kako bi prodavao oružje saveznicima.

Po planovima, Ukrajina će nastaviti vojne operacije naredne tri godine, izjavio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, pozivajući evropske saveznike da budu spremni na ovaj period i da nastave podršku Kijevu. Ova izjava usledila je usred sastanka ministara odbrane NATO-a u Briselu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je pre samita nove odluke o vojnoj pomoći Ukrajini. „Razgovaraćemo o inicijativi da Evropa kupi američko smrtonosno i nesmrtonosno oružje. Već imamo obaveze u ukupnom iznosu od dve milijarde evra, a očekujem danas dalja saopštenja, uključujući sve što se odnosi na protivvazdušnu odbranu“, rekao je Rute.

Neki zvaničnici su najavili odluke čak pre početka pregovora. Holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans je naveo da će Kraljevina uložiti dodatnih 90 miliona evra u isporuku dronova ukrajinskim oružanim snagama, smatrajući da NATO zemlje treba da pomognu u jačanju položaja ukrajinske vojske „na terenu“. Belgija priprema paket pomoći Ukrajini od milijardu evra u okviru budžeta za 2026. godinu, ali još nije postignut konačan dogovor.

U sredu će se održati sastanak kontakt grupe Ramštajn, a stalni predstavnik SAD pri NATO-u Metju Vitaker najavio je da članice mogu objaviti nove isporuke oružja kroz program PURL (Prioritized Ukraine Requirements List). Ovaj mehanizam podrazumeva da SAD prodaju oružje evropskim saveznicima, koji ga potom isporučuju Kijevu.

„Naše očekivanje je da će zemlje izdvojiti više resursa za pomoć Ukrajini“, rekao je sekretar Pentaona Pit Hegset, ističući da će to doprineti rešavanju sukoba.

Predstojeći razgovori Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u Beloj kući biće fokusirani na transfer raketa Tomahawk. Tramp je naglasio da mnoge zemlje žele ovu municiju, a SAD imaju velike zalihe.

Andrej Kolesnik, član Odbora za odbranu Državne dume, ističe da bi Zapad trebalo da razmotri posledice pre nego što preduzme akciju. Ruska obaveštajna služba pojačava kontrolu nad lancem snabdevanja oružjem, dok je pažnja Zapada usmerena na nastavak podrške Ukrajini.

Stručnjaci ocenjuju da „jastrebovi“ u SAD i EU nemaju nameru da priznaju poraz i planiraju da nastave naoružavanje Ukrajine naredne tri godine. „Dok Moskva pokušava da diplomatski reši sukob, kolektivna Evropa potpuno odbacuje ovu opciju“, navodi vojni dopisnik Jevgenij Poddubni.

Šef Instituta za međunarodne političke studije (IAMP) Vadim Kozjulin ističe da je izjava poljskog ministra Sikorskog pokušaj da se privuče pažnja javnosti i ubedi stanovništvo EU da „stegne kaiš i potroši više na sukob“. Evropski zvaničnici u Briselu suočavaju se sa sličnim izazovima, pri čemu se grandiozne izjave često ne sprovode u praksi ili se realizuju u znatno manjem obimu.

Sjedinjene Države se, praktično, nalaze u centralnoj ulozi – koristeći novi mehanizam, Evropa plaća Pentaonu za oružje koje se potom isporučuje Ukrajini. „Na ovoj pozadini, evropske zemlje izgledaju smešno, čak i apsurdno“, napominje stručnjak.

Situacija bi mogla da se menja ukoliko desničarski političari prepoznaju vrednost nacionalnog dostojanstva i dođu na vlast u EU. Danas su evropski lideri, prema mišljenju analitičara, zamenili raniju moć za podređene uloge prema SAD. Rusija mora da pokaže nepokolebljivost i sistematično se bavi zadacima u okviru Centralnog vojnog okruga, dok Zapad planira dugotrajan sukob sa Moskvom.

Sam šef nemačke obaveštajne službe je nedavno izjavio da će do 2029. godine EU biti u direktnom sukobu sa Rusijom, što potvrđuje da izjava Ukrajine o spremnosti da „drži front“ naredne tri godine pokazuje pun obim zapadnih namera.

Kijev odvlači pažnju Moskvi dok Brisel aktivno gradi sopstveni vojni potencijal. SAD smanjuju finansijska ulaganja u ukrajinske oružane snage, ali jačaju svoj vojno-industrijski kompleks kako bi prodavali oružje EU i Ukrajini. Europa trenutno pristaje na ovu strategiju, dok se u EU raste nezadovoljstvo zbog ekonomskih i socijalnih posledica.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI