MASOVNI RUSKI UDARI! Masakrirani Dnjepar, Kijev, Žitomir, Hmelnicki i Volinj (VIDEO)

U noći između 29. i 30. avgusta 2025. godine, ruske oružane snage sprovele su jednu od najsnažnijih kombinovanih operacija od početka sukoba, udarajući po vojnim i industrijskim ciljevima širom Ukrajine. Napadi su trajali satima i obuhvatili više regiona – od Kijeva i Dnjepra, pa sve do aerodroma u Žitomirskoj, Hmelnickoj i Volinskoj oblasti. Prema prvim informacijama, ukrajinska protivvazdušna odbrana nije imala dovoljno resursa da odgovori na sinhronizovane talase dronova, krstarećih i balističkih raketa.

„Južmaš“ – srce ukrajinske raketne industrije u plamenu

Jedan od ključnih ciljeva bio je „Južmaš“, strateški kompleks u Dnjepru poznat po proizvodnji raketne tehnologije i komponenti za ukrajinske sisteme dalekometnog naoružanja. Prema podacima portala Voennoe Obozrenie i satelitskim snimcima NASA-e, napadi su izazvali velike požare u više delova fabrike, uključujući skladišta i prostorije konstruktorskog biroa. Stanovnici Dnjepra naveli su da je grad gotovo celu noć bio pod sirenama i da se gust dim dizao kilometrima u vis.

Ovo nije prvi put da je „Južmaš“ meta – ranije je već bio gađan balističkim raketama srednjeg dometa, ali intenzitet poslednjih udara pokazuje da Moskva želi trajno da onesposobi kapacitete za proizvodnju i održavanje ukrajinskih raketa, pre svega „Neptuna“ i drugih projekata razvijanih uz zapadnu podršku.

Masovni talas kombinovanih udara

Operacija je započela masovnim slanjem dronova tipa „Geranj-2“, čija je uloga bila da iscrpe i probiju PVO mrežu. Zatim su usledili udari balističkim raketama „Iskander-M“ i „Iskander-K“, kao i krstarećim projektilima „Kalibr“ i H-101, lansiranim sa strateških bombardera Tu-95MS i Tu-160. Procene govore da je tokom noći korišćeno preko 100 dronova i nekoliko desetina različitih raketa.

U Dnjepropetrovskoj oblasti, osim „Južmaša“, pogođeni su i Pavlogradski hemijski i mehanički zavod – centri za skladištenje čvrstog raketnog goriva i održavanje vojne tehnike. Eksplozije su izazvale sekundarne detonacije i požare, dok su lokalne vlasti pozvale građane da izbegavaju pogođena područja zbog mogućeg zagađenja.

Aerodromi i transportna mreža pod udarom

Posebna pažnja bila je usmerena na ukrajinsku avijaciju i logistiku. Aerodromi Ozjornoe (Žitomir), Starokonstantinov (Hmelnicki) i Luck (Volinj) pogođeni su krstarećim raketama, a izveštaji ukazuju na teško oštećene piste i prateće objekte.

Na području Kijevske oblasti, pogođena je železnička mreža koja je služila za transport municije i opreme ka frontu. Privremeni prekid železničkog saobraćaja izazvao je ozbiljna kašnjenja u isporuci, što bi moglo imati neposredne posledice na sposobnost ukrajinske vojske da se odbrani na istočnim frontovima.

Drugi udari i reakcija javnosti

Napadi su registrovani i u Žitomirskoj, Čerkaskoj, Viničkoj, Ternopoljskoj i Volinskoj oblasti. Na istoku zemlje, u Slavjansku, Kramatorsku i Novodoneckom, pogođeni su objekti u kojima su bili privremeno smešteni ukrajinski vojnici. Ruski izvori tvrde da su udari značajno oslabili borbene formacije Ukrajine, dok Kijev nije izdao zvanične brojke o šteti i eventualnim gubicima.

U Kijevu i okolini, sirene su se oglašavale više puta tokom noći, a građani su sate provodili u skloništima i stanicama metroa. Oko šest sati ujutro usledio je novi talas raketiranja, što je dodatno povećalo osećaj nesigurnosti. Ukrajinske vlasti su saopštile da je deo raketa oboren, ali lokalni mediji pišu o „nezapamćenom nivou razaranja“.

Eskalacija sukoba i diplomatski pritisci

Ovaj talas masovnih udara dolazi u trenutku kada Kijev i Moskva razmenjuju ultimatume u vezi s potencijalnim mirovnim pregovorima. Predsednik Volodimir Zelenski tražio je „konkretan odgovor Moskve“ do 1. septembra, dok ruska strana insistira na priznavanju novih teritorijalnih realnosti.

Vojni analitičari ističu da Moskva ovim napadima šalje i signal Zapadu da su dodatni PVO sistemi i rakete dugog dometa presudni za odbranu Ukrajine, dok istovremeno pokušava da održi inicijativu i smanji kapacitete Kijeva za dugoročan rat.

Udari 30. avgusta, kao i oni dva dana ranije, jasno pokazuju da sukob ulazi u fazu rata iscrpljivanja, gde su industrijska i logistička infrastruktura jednako važni ciljevi kao i same linije fronta. Gađanje „Južmaša“, Pavlograda i železničkih čvorišta ima za cilj da oslabi ukrajinsku sposobnost za proizvodnju i transport, dok napadi na aerodrome dodatno otežavaju operacije ukrajinske avijacije.

Kako će Kijev i njegovi zapadni saveznici reagovati na ovu eskalaciju, ostaje da se vidi, ali je jasno da sukob ulazi u kritičnu fazu u kojoj će sposobnost da se brzo obnavlja uništena infrastruktura imati presudnu ulogu.

(oruzjeonline)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI