NATO neće održati samit lidera u Albaniji 2027. godine, iako je ta zemlja ranije bila određena za domaćina narednog velikog okupljanja Severnoatlantske alijanse.
Istovremeno, smanjuje se i broj sastanaka ministara odbrane i spoljnih poslova, što ukazuje na promenu načina funkcionisanja Alijanse u trenutku pojačanih neslaganja među članicama. Prema pisanju Asošijeted presa (AP), odluka dolazi u periodu napetosti zbog izdvajanja za odbranu, rata u Ukrajini i sukoba sa Iranom, kao i različitih stavova evropskih saveznika i administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je u četvrtak da među članicama NATO još ne postoji zajednički stav o terminu narednog samita.

- Samit se sigurno neće održati 2027. godine. Ako ga bude 2028, održaće se u Tirani - rekao je Rama.

Generalni sekretar NATO Mark Rute pokušao je da umanji značaj odlaganja, ističući da Alijansa nije obavezna da održava samite u fiksnim vremenskim razmacima.

- Fleksibilni smo kada je reč o samitima NATO-a. Održavamo ih kada su nam potrebni - rekao je Rute za AP.

Bonus

Smanjuje se i broj sastanaka ministara

Promena se ne odnosi samo na susrete šefova država i vlada. Ministri odbrane članica NATO-a obično se sastaju u oktobru, ali ove godine takav sastanak nije održan, a nije planiran ni za oktobar 2027.

Ministri spoljnih poslova trebalo bi naredne godine da održe samo jedan redovan sastanak, umesto dosadašnja dva. NATO ovu promenu opisuje kao deo paketa reorganizacije. Ipak, ona dolazi u vreme kada su odnosi unutar Alijanse opterećeni različitim pogledima na prioritete bezbednosne politike.

Američki ministar odbrane Pit Hegset i državni sekretar Marko Rubio od stupanja na dužnost preskočili su po jedan sastanak NATO-a ili napustili skup pre završetka razgovora. Hegset je na prethodnim ministarskim sastancima oštro kritikovao evropske saveznike i Kanadu zbog nedovoljnog ulaganja u odbranu.

Albanija pod pritiskom zbog izdvajanja za odbranu

Odluka o odlaganju samita posebno je značajna za Albaniju, koja je za domaćina bila određena još 2025. godine. Njeno ime, međutim, izostavljeno je iz deklaracije sa samita održanog u julu. Prema navodima AP-a, deo članica smatra da Albanija ne izdvaja dovoljno novca za odbranu i da zbog toga ne bi trebalo da dobije domaćinstvo velikog skupa.

Procenjuje se da će Albanija ove godine za odbranu izdvojiti oko 2,15 odsto bruto domaćeg proizvoda. Novi cilj NATO-a predviđa da članice do 2035. godine izdvajaju 3,5 odsto BDP-a za osnovne odbrambene potrebe, uz dodatnih 1,5 odsto za infrastrukturu i druge oblasti povezane sa bezbednošću.

Albanija, međutim, nije među članicama sa najmanjim izdvajanjima. Prema podacima navedenim u izveštaju, Španija, Belgija i Slovenija zaostaju više za novim ciljevima.

Organizacija samita košta desetine miliona dolara

Domaćinstvo samita NATO-a zahteva ogromne finansijske, logističke i bezbednosne resurse. Holandija je za organizaciju ovogodišnjeg skupa u Hagu pripremala događaj oko godinu dana i uložila približno 100 miliona dolara.

Za Albaniju je odluka o domaćinstvu morala da bude doneta najkasnije do oktobra kako bi ostalo dovoljno vremena za pripreme.

Slične mere preduzete su i u Turskoj, koja je bila domaćin ovogodišnjeg samita u Ankari. Predsednik Redžep Tajip Erdogan organizovao je skup u velikom kompleksu predsedničke palate, obnovljen je vojni aerodrom za dolazak državnih delegacija, a u bezbednosne operacije uključene su desetine hiljada pripadnika službi. Delovi prestonice praktično su bili blokirani, dok su pojedini zaposleni u javnom sektoru dobili slobodnu nedelju.

Rute je priznao da organizacija takvog događaja zahteva velika sredstva, posebno kada se uzme u obzir prisustvo predstavnika 32 članice, partnerskih država i zemalja indo-pacifičkog regiona, među kojima su Japan, Južna Koreja, Australija i Novi Zeland.

Tramp, Grenland i Iran dodatno opteretili odnose

Samit u Ankari bio je opterećen političkim nesuglasicama i pre početka zvaničnih razgovora. Tramp je ponovo pokrenuo pitanje američkog preuzimanja kontrole nad Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske, članice NATO-a.

Takve izjave otvorile su pitanje teritorijalnog integriteta jedne članice Alijanse i dotakle se samih temelja NATO-a, osnovanog 1949. godine na principu kolektivne odbrane.

Tramp je istovremeno tražio veću "lojalnost" saveznika i optuživao NATO da nije dovoljno podržao američki rat protiv Irana. Evropske članice, s druge strane, imaju sopstvene procene rizika i prioriteta, posebno kada je reč o Ukrajini i mogućem daljem širenju ruske vojne pretnje.

Na samitu u Ankari Rute je pokušao da uveri američkog predsednika da evropske članice ozbiljno povećavaju izdvajanja za odbranu i ulažu u vojne kapacitete.

Da li je novi samit uopšte neophodan?

Pojedini stručnjaci smatraju da NATO trenutno nema dovoljno novih pitanja koja bi zahtevala okupljanje svih 32 lidera. U Ankari su već dogovoreni novi ciljevi potrošnje za odbranu, kao i prioriteti u razvoju vojnih sposobnosti i planiranju snaga.

Dejvid Ketler, viši saradnik Centra za analizu evropske politike i bivši visoki obaveštajni zvaničnik NATO-a, ocenio je da nema potrebe okupljati sve lidere ukoliko ne postoje konkretna pitanja koja zahtevaju takav format razgovora.

Prema njegovom mišljenju, Alijansa bi mogla da prođe i dve ili tri godine bez samita lidera. To, međutim, ne znači da NATO ne bi mogao da reaguje u slučaju iznenadne krize. Alijansa je u februaru 2022, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, održala svoj prvi virtuelni samit.

Odlaganje skupa u Albaniji zato ne predstavlja formalnu promenu obaveza članica niti ukidanje mehanizama kolektivne odbrane. Ipak, smanjenje broja sastanaka na visokom nivou pokazuje da se NATO prilagođava novim okolnostima, dok političke razlike između Vašingtona i evropskih saveznika sve više utiču na način na koji Alijansa usaglašava zajedničke stavove.