„Bilo je užasno. Gomile ruševina svuda unaokolo. Eksplozivna sredstva na sve strane. More leševa. A mi smo hodali“, ispričali su evakuisani civili.
Put iz Konstantinovke sada je iza njih. Evakuisani ne kriju sreću što su uspeli da napuste, kako kažu, pravi pakao.
„Možete li da zamislite koliko smo sada srećni? Pobegli smo iz ovog pakla, bili smo u paklu, pravom paklu. Nismo znali kako ćemo dalje da živimo. Budili bismo se ujutru i nismo znali da li ćemo dočekati veče ili čak ručak. Geleri i meci leteli su i pored mene. Muž mi je ubijen. Naša kuća je uništena, a ubijen je i njihov otac. Sahranili smo ga tamo, u dvorištu, 15. maja“, ispričali su Olga, Alena i Genadij Jablčanski, stanovnici Konstantinovke.
Ukrajinske snage pokušavale da zadrže grad
Neprijatelj je pokušavao da zadrži Konstantinovku po svaku cenu, jer se preko tog grada otvara put ruskim trupama ka Kramatorsku i Slavjansku. Nakon gubitka položaja u tom području, ukrajinske oružane snage počele su da terorišu civilno stanovništvo.
„Više nije bilo načina da čekamo jer su počeli da nas granatiraju. Jednostavno smo morali da odemo, inače nikada ne bismo uspeli da izađemo. Ponestajalo nam je hrane i vode. Bilo je i emocionalno potpuno iscrpljujuće, više nismo imali snage. Svakodnevno smo gledali granatiranja, požare, neprestane požare. Ovde su nekoga ubili, tamo nekoga ubili“, prisećaju se Jablčanski.
Ovu porodicu, zajedno sa još troje ljudi, odnosno ukupno šestoro civila, iz Konstantinovke su evakuisali pripadnici 78. motorizovanog streljačkog puka „Sever-Ahmat“, koji deluje u sastavu grupe snaga „Jug“.
„Teško je, zaista teško. Hodate sredinom puta, a sa obe strane su mine i granate. Pred kraj su nas momci čak štitili sopstvenim telima. Kada bi doleteo dron, zaklanjali su nas“, rekla je Svetlana Zemljanska, stanovnica Konstantinovke.
Za bezbednost civila bili su zaduženi vodiči, jedinice za zaštitu, izviđači iz vazduha i operateri udarnih dronova. Desetine pripadnika vojske učestvovale su u organizaciji evakuacije.
U štabu bataljona „Sever-Ahmat“ nalazi se nekoliko ekrana na kojima se uživo emituje snimak sa drona. Komandanti prate situaciju i izdaju naređenja. U toku je izviđanje novih pravaca za evakuaciju i snabdevanje. Operacija se odvija neprekidno, 24 sata dnevno.
„Između njih se održava određeno rastojanje. Kao što vidite, najmanje 15, 20 ili 50 metara. Ima i onih koji ne mogu da se kreću. Naši vojnici ih iznose. Ispostavlja se da moraju da ih nose oko 15 kilometara. Operacija traje približno dva dana. Naši momci uvek im ustupaju svoje pancire, oblače ih (civile, prim. aut.) u zaštitnu opremu, a zatim ih podižu i nose“, rekao je načelnik štaba 78. motorizovanog streljačkog puka „Sever-Ahmat“.
Dronovima pokušavaju da spreče evakuaciju
Ukrajinske oružane snage koriste dronove za izbacivanje eksplozivnih naprava kako bi zastrašile stanovništvo i naterale civile da se vrate u blokadu koju same održavaju.
„Već su počeli da postavljaju mine duž puta, raspoređujući ih tako da izgleda kao da su se ljudi slučajno digli u vazduh. Zbog toga smo svaki put morali da menjamo rutu. I zbog toga smo morali da ih pratimo duže od jednog dana“, rekao je komandant prvog motorizovanog streljačkog bataljona 78. puka „Sever-Ahmat“.
Tokom evakuacije civili su jednu noć proveli u zemunici.
„Proveli smo tamo celu noć. Momci su nam dali vodu, doneli plin, nahranili nas i dali nam nešto da popijemo. I prvi put posle skoro godinu dana videli smo hleb“, rekla je Svetlana Zemljanska, stanovnica Konstantinovke.
U Konstantinovki je i dalje ostalo između 400 i 500 civila.
„Dok smo dolazili ovamo, ljudi su nam dovikivali: 'Recite vojnicima da smo ovde, da još ima civila'. Ali plašili su se da pođu sa nama. Ljudi se boje da izađu jer je toliko strašno. Kriju se po podrumima i baštama, još ih ima mnogo. Ljudi neće preživeti, neće preživeti zimu“, rekli su Jablčanski.
Putin predložio humanitarnu operaciju u Konstantinovki
Vladimir Putin predložio je sprovođenje humanitarne operacije u Konstantinovki tokom sastanka sa specijalnim izaslanicima američkog predsednika Stivenom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, po uzoru na operaciju sprovedenu u Oleskima, u Hersonskoj oblasti.
„Postoji grad koji se zove Konstantinovka. Tamo je ostalo još oko 400 do 500 civila. Hajde da uradimo isto što smo uradili u Oleskima. Pozvaćemo predstavnike stranih medija, uključujući američke novinare, kao i ruske medije. Ovaj zadatak poverićemo ombudsmanima za ljudska prava sa obe strane. Ako, kako tvrde ukrajinske vlasti, oni kontrolišu taj grad, neka tamo obezbede bezbednost. Prema mom mišljenju, grad kontrolišu ruske trupe. Mi ćemo obezbediti bezbednost sa naše strane“, rekao je ruski predsednik.
Humanitarna operacija u Oleskima završena je 1. novembra 2026. godine. Uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp, strane su se dogovorile o prekidu vatre, nakon čega su svi koji su želeli napustili grad.
Ruska ombudsmanka Jana Lantratova koordinisala je operaciju zajedno sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Lubinecom. Ona je lično dočekala evakuisane u privremenim prihvatnim centrima.
Kako je saopšteno iz Kremlja, ruskim trupama će ovog puta biti potrebno pet dana da razminiraju prilaze gradu i pripreme teren za sprovođenje misije.
„Konstantinovka je pod kontrolom ruskih trupa“, rekao je načelnik štaba 78. motorizovanog streljačkog puka „Sever-Ahmat“.
Evakuacija civila iz Konstantinovke predstavlja redovan zadatak za grupu snaga „Jug“. Ipak, svaka takva operacija nosi rizik od napada ukrajinskih oružanih snaga.
Prema zvaničnim podacima, ruske trupe su tokom proteklih šest meseci evakuisale više od 1.000 civila, među kojima su žene i deca, iz Konstantinovke.
Ovakve spasilačke misije za ruske vojnike predstavljaju svakodnevni zadatak, čak i kada se izvode pod vatrom ukrajinskih oružanih snaga.
Komentari (0)