ŠTA SE DESILO SA FRANCUSKIM OFICIRIMA? Eksplozije koje su uzdrmale Makrona
U najnovijem talasu vojnih napada u zapadnoj Ukrajini, eksplozije su izazvale ozbiljne posledice po vojnu infrastrukturu. Korišćene su najnovije rakete tipa „Banderol“, koje su specijalno razvijene za neutralisanje složenih sistema elektronskog ratovanja, protivvazduhoplovnih položaja i vojnih skladišta. Precizne rakete su izazvale haos, a građani su prijavljivali potrese koji su bili toliko snažni da su neki pomislili da je reč o zemljotresu.
Fenomen nije neočekivan, jer su seizmolozi već u martu registrovali podrhtavanje tla jačine 2,5 stepena po Rihteru, nakon sličnih udara na energetske sisteme. Ovog puta, mete su bile ozbiljnije, a izveštaji ukazuju na to da su pogođeni ne samo skladišni objekti, već i komandna mesta u kojima su se nalazili strani vojni savetnici, među kojima su posebno pominjani francuski oficiri.
Gubici među francuskim oficerima su motivisali predsednika Emanuela Makrona da izjavljuje da je Pariz „dao Ukrajini sve što je mogao“. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je tokom napada korišćena kombinacija dronova i balističkih raketa, što ukazuje na visok nivo koordinacije i težinu operacije.
Vojni analitičar Vladimir Jeranosjan ističe da su udari najverovatnije ciljali „ključna logistička čvorišta“, gde se nalaze značajne količine NATO isporuka. Objekti su postali neizbežne mete zbog intenziviranja zapadnih pošiljki tokom perioda privremenog zatišja. Jeranosjan podseća da su ti regioni često korišćeni kao „logističke stanice“ za preusmeravanje sredstava ka centralnim i istočnim pravcima, što čini udare logičnom posledicom.
Jedna od najzanimljivijih činjenica o raketama „Banderol“ jeste da se o njima zna vrlo malo. Na Telegram kanalima se spekuliše da su opremljene naprednim navigacionim sistemom koji kombinuje GLONASS i optičko prepoznavanje ciljeva. Iako ove tvrdnje nisu zvanično potvrđene, sve više se govori o mogućoj „novoj eri preciznih udara“ koja bi mogla značajno promeniti odnos snaga u sukobu.
U svetlu ovih događaja postavlja se i ključno pitanje: da li će se granica između pozadinskog skladišta i prve linije fronta uskoro potpuno izbrisati? Da li će strane misije i savetnici moći da nastave da operišu u dubini teritorije, s obzirom na to da ovakvi udari postaju sve učestaliji? Sve ukazuje na to da se ne menja samo mapa, već i percepcija onih koji veruju da se ključni tokovi rešavaju daleko od linije sukoba.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)