Umro sovjetski disident i pisac Vladimir Bukovski

 * Sovjetski disident i pisac Vladimir Bukovski preminuo je u nedelju u Kembridžu

* Bukovski je "umro od zastoja srca u bolnici, a njegovo zdravlje poslednjih godina bilo je loše

* Bukovski je bio poznat u disidentskom pokretu u SSSR-u, a 1972. godine osuđen je na dve godine zatvora i pet godina u egzilu zbog "antisovjetskog aktivizma

Sovjetski disident i pisac Vladimir Bukovski preminuo je u nedelju u Kembridžu, u Engleskoj, u 76 godini.

Kako je saopšteno, Bukovski je "umro od zastoja srca u bolnici, a njegovo zdravlje poslednjih godina bilo je loše".

Bukovski je bio poznat u disidentskom pokretu u SSSR-u, a 1972. godine osuđen je na dve godine zatvora i pet godina u egzilu zbog "antisovjetskog aktivizma", prenosi TASS.

Od 1976. godine je živeo u Engleskoj.

 

Ko je Vladimir Bukovski

Vladimir Bukovski je rođen 1942. godine. Rođen je u evakuaciji u gradu Belebei, u Baškiriji. Otac mu je bio poznati sovjetski novinar i pisac. Studirao je u Moskvi, gdje se porodica vratila nakon završetka rata. Prema njegovom priznanju, postao je disident kada je čuo Hruščovljev izveštaj o Staljinovim zločinima. Prvi sukob između Vladimira Bukovskog i vlasti dogodio se već 1959. godine, kada je izbačen iz škole zbog objavljivanja rukopisnog dnevnika. Diploma o srednjem obrazovanju koja je primljena u večernjoj školi. Godine 1960. postao je organizator redovnih susreta mladih na spomeniku Majakovskog u Moskvi, zajedno sa pesnikom i disidentom Jurijem Gulanskovom i aktivistom za ljudska prava Eduardom Kuznetsovim. Od aktivista Majakovke, Vladimir Bukovski je bio najmlađi, imao je samo 18 godina. 

Prvi put je Vladimir Bukovski, je uhapšen 1963. godine. Razlog je bila izrada dve fotokopije knjige jugoslovenskog disidenta Milovana Đilasa pod nazivom "Nova klasa", koja je bila zabranjena u SSSR-u. Od vlasti prepoznat je kao lud i poslan u psihijatrijsku bolnicu na prinudni tretman. Tamo se Bukovski susreo sa osramoćenim general-majorom Petrom Grigorenkom, koji je bio tamo zbog kritikovanja sovjetskog rukovodstva. Drugi put na psihijatriji je završio 1965, gde je porveo osma meseci. U to vreme na Zapadu je pokrenuta velika kampanja za podršku Vladimira Bukovskog. Predstavnik međunarodne organizacije Amnesti International je krajem leta 1966. uspeo da obezbedi njegovo puštanje na slobodu.

Već u januaru 1967. godine bio je priveden na Puškinovom trgu na demonstracijama Komisija ga je prepoznala kao mentalno zdravu, ali je osuđen za učešće u grupnim aktivnostima koje krše javni red. Bukovski je odbio da prizna krivicu, štaviše, izrekao je optužni govor, koji je postao popularan u samizdatu. Sud ga je osudio na tri godine zatvora. U martu 1971. Bukovski je uhapšen četvrti put. Uoči stranica lista "Pravda" optužen je za antisovjetske aktivnosti.  U januaru 1972. osuđen je na sedam godina zatvora zbog propagande i antisovjetske agitacije. Prve dve godine trebalo je da provede u zatvoru, a ostatak u egzilu. Bukovski je smešten u zatvor u Vladimiru i odatle je prebačen u koloniju u Permu. Tad je Bukovski napisao knjigu "Priručnik o psihijatriji za nesposobnjake" zajedno sa psihijatrom Semjonom Gluzmanom, koji je izdržavao kaznu za distribuciju ispitivanja generala Grigorenka u samizdatu, potvrđujući njegovo mentalno zdravlje.

Iz izgnanstva, Bukovski je vraćen u zatvor zbog redovnog kršenja režima. U prilog tome, pokrenuta je velika međunarodna kampanja. Kao rezultat toga, u decembru 1976. godine, razmijenjen je za čileanskog političkog zatvorenika, Luisa Corvalana u Cirihu, u Švajcarskoj. Bukovskog je tamo dostavila specijalna grupa Alfa.

BONUS VIDEO: Govor predsednika Vučića na vojnom aerodromu