Trampov poker na sve ili ništa: Džoker protiv Pentagona ga vraća na tron
Objava predsednika SAD da će, ukoliko ne bude ukinuta mera koja štiti kompanije — vlasnike društvenih mreža od odgovornosti za korisnički sadržaj, staviti veto na zakon kojim se utvrđuje vojni budžet za 2021. godinu, partija je pokera u kojoj Tramp, nezadovoljan Pentagonom i Tviterom, nema šta da izgubi, smatra politikolog Aleksandar Pavić
AP Photo/Patrick Semansky
Komentarišući seriju tvitova u kojima američki predsednik ukazuje na to da paragraf 230 Zakona o komunikacijama, koji štiti društvene medije od tužbi, predstavlja „ozbiljnu pretnju“ američkoj nacionalnoj bezbednosti i integritetu izbora i njegovu najavu da će, ukoliko ovaj paragraf ne bude ukinut, vetom blokirati Zakon o odobrenju nacionalne odbrane, Pavić kaže da je ovaj zakon svake godine predmet trgovine između političkih partija u Kongresu i samog predsednika. Međutim, ove godine je to dodatno zaoštreno.
Trampov „poker“ sa Pentagonom
Tramp je prethodno, podseća Pavić, da bi odobrio ovaj zakon, tražio nešto drugo — povlačenje odredbe koja se tiče preimenovanja nekih američkih vojnih baza koje su nosile imena vojskovođa Konfederacije.
„Bitka oko paragrafa 230 traje godinama, a posebno je postala aktuelna u poslednjih godinu dana, kada su društvene mreže, pre svega Tviter, otvoreno počele da cenzurišu Trampa i vesti koji bi njemu mogle da idu u prilog. U tom smislu ovaj potez američkog predsednika nije iznenađenje, a on je iskusan trgovac i očigledno dobar pokeraš. On zna šta je sve u igri i zna da, na neki način, nema šta da izgubi“, kategoričan je Pavić.
Prepreke za Bajdena
Uslovljavanje vojnog budžeta ukidanjem paragrafa 230 Zakona o komunikacijama bivši dopisnik „Politike“ iz Vašingtona Milan Mišić vidi kao politički potez američkog predsednika koji treba da oteža posao njegovom nasledniku.
„Treba imati u vidu da su ’natezanja‘ oko budžeta stalni faktor američke politike. Podsetimo se Obamina dva mandata kada je u nekoliko slučajeva, zbog odbijanja republikanaca da prihvate budžet koji je administracija predložila, dolazilo do blokade vlade. Drugi element ovog poteza je očigledna Trampova strategija opstrukcije svega i svačega u završnici mandata, kako bi Bajdenu otežao početak upravljanja Amerikom“, smatra Mišić.
Kao treći razlog ovakve Trampove najave Mišić navodi to da je odgovornost društvenih mreža postala globalna tema.
„Sa eksplozijom popularnosti društvenih mreža poslednjih godina, narasla je i njihova moć. Društvene mreže se koriste u razne svrhe, a njihova funkcija u politici je da širenjem raznih teorija zavere ’zamute‘ vodu, odnosno otežaju poziciju jedne strane, a ojačaju onu sopstvenog tabora. O tome se vode rasprave na globalnom nivou i sve ide ka tome da se ipak uvede neka mera njihove odgovornosti. Međutim, pitanje je koliko će u finišu svog mandata Tramp uspeti da to ozvaniči, a ono što je glavno je kakav će biti konačni ishod izborne trke, s obzirom na to da je trenutno stanje u Senatu 50 prema 48 za republikance, a imamo naknadnu trku u jednoj od saveznih država, čini mi se u Džordžiji“, objašnjava Mišić.
Kako dodaje, to što su društvene mreže uz Trampove objave stavljale upozorenje da činjenično nisu tačne i da korisnike mogu dovesti u zabludu, jeste rezultat, sa jedne strane, njihovog naknadnog buđenja, a sa druge strane i okolnosti da su te visokotehnološke kompanije iz Kalifornije, koja je uporište i bastion Demokratske partije.
Da li će Tramp zaista blokirati vojni budžet?
Mišić veruje da Trampova najava veta može značiti realnu mogućnost da američki predsednik blokira vojni budžet ukoliko paragraf 230 ne bude ukinut. I politikolog Aleksandar Pavić smatra da Tramp sigurno neće sam sebi „skočiti u usta“.
„On će sačekati reakciju, u smislu da li će biti pomeranja sa druge strane ka nekom kompromisu ili će se pak situacija dalje zaoštravati, pa će se tome prilagoditi. Njemu svakako sada odgovara zaoštravanje političke klime jer je vrlo nezadovoljan načinom na koji su se brojali glasovi i smatra da je na izborima pobedio. U tom smislu i ovi poslednji događaji su deo velike političke bitke koja se odigrava i Americi“, zaključuje Aleksandar Pavić.
Pročitajte još: