ZBOG OVOGA PACIJENTI LEŽE NA STOMAKU Slovenački infektolog koji radi u najvećoj bolnici u Berlinu otkriva sve o korona virusu

Situacija koja nam se dešava sa pandemijom virusa najteža je stvar sa kojom smo se suočili još od Drugog svetskog rata, upozorava Andrej Trampuž, slovenački infektolog koji radi u Berlinu.

Andrej Trampuž
Andrej Trampuž, Foto: Printscreen

Andrej Trampuž, jedan od najpoznatijih slovenačkih lekara u inostranstvu, radio je 15 godina u Švajcarskoj a tri godine proveo je radeći na klinici Majo u SAD. Poslednjih nekoliko godina bio je šef infektološkog odeljenja bolnice Charité u Berlinu.

- Pre 17 godina, dok sam još radio u Švajcarskoj, doživeo sam SARS epidemiju, međutim ono što sada doživljavamo mnogo je gore. To je zaista najveći izazov za nas još od Drugog svetskog rata - kaže on za delo.si.

Na pitanje kako se berlinska bolnica nosi sa ovim izazovom, odgovara ovako:

- Ovo je veliki izazov, iako se klinika Charite smatra jednom od najmodernijih i najbolje opremljenih na svetu. Zanimljivo je i da je izgrađena u vreme kada se epidemija širila svetom, kako bi se pomoglo lečenju što većeg broja ljudi. Srećom, epidemija nikada nije stigla do Berlina i korišćena je u druge svrhe. Nakon pada Berlinskog zida, bolnice sa istoka i zapada spojile su se na tri lokacije. Danas je to najveća evropska klinika sa 3500 kreveta i jedna od vodećih medicinskih ustanova koja okuplja renomirane međunarodne stručnjake - kaže ovaj infektolog.

- I u Nemačkoj ćemo verovatno epidemijom kovida-19 dostići granice naših medicinskih kapaciteta jer se virus SARS- CoV-2 širi izuzetno brzo i veoma je zarazan. Do petka, 3. aprila u 9 sati u Nemačkoj je zaraženo nešto manje od 85.000 ljudi, od čega je nešto više od 1000 umrlo. Samo u Berlinu je do sada zaraženo preko 3000 ljudi, od čega je hospitalizovano 185. Otprilike polovina njih je na odeljenjima intenzivne nege i primaju kiseonik ili su na respiratoru - kaže ovaj stručnjak.

KOJI SU SIMPTOMI KOVIDA-19?

Većina infekcija su blage, sa uobičajenim simptomima prehlade poput kašlja, groznice, grlobolje i respiratornih problema, pri čemu neki doživljavaju i prolazni gubitak ukusa ili mirisa. Deset odsto zaraženih teže se razboljeva i zahteva bolničko lečenje. Ovim pacijentima se prati brzina disanja koja ne prelazi 24 udisaja u minuti, kao i nivo kiseonika u krvi koja bi morala da bude viša od 92 procenta. Ako se ta vrednost smanji, prvo se ide na lečenje kiseonikom, a ako se stanje ne poboljša, pacijent se prebacuje na respirator. Ovo su kritični pacijenti koji inače ne bi preživeli inficiranje kovidom-19.

Kako on dalje objašnjava, procedura bolnice je ovakva:

- Na prijemnom odeljenju za hitne slučajeve prvo vršimo trijažu pacijenata. Svim pacijentima odmah se daju maske kako se virus ne bi prenosio na druge pacijente ili medicinsko osoblje. Pacijenti sa sumnjom na infekciju odmah se odvajaju od ostalih i uzima im se bris nosa i grla. Pacijenti sa pozitivnim rezultatima primaju se na izolaciono odeljenje gde o njima brine posebno obučeno osoblje sa zaštitnom odećom.

KAKVU ZAŠTITU IMA OSOBLJE?

- Pacijenti dobijaju hirurške maske koje hvataju kapljice i sprečavaju širenje virusa na druge. Međutim, ove maske ne štite zdrave ljude koji ih nose. Zbog toga na odeljenju za kovid-19 medicinsko osoblje pri direktnom kontaktu i intervencijama kod kojih dolazi do stvaranja aerosola nosi zaštitnu masku FPP2, nepropusnu odeću i naočare.

Ove nedelje, kaže Andrej Trampuž, njegova bolnica postavila je 100 novih kreveta, a naredne nedelje imaće još novih 300. Ni to neće biti dovoljno, napominje, te je u planu otvaranje improvizovane bolnice sa 1000 kreveta na berlinskom sajmu. Tokom naredna tri meseca, kaže, nema nikakvih praznika niti uobičajenih aktivnosti, a svo medicinsko osoblje regrutovano je, uključujući i studente medicine.

KOLIKO JE MEDICINSKOG OSOBLJA ZARAŽENO?

- Do sada se na našoj klinici zarazilo oko 10 odsto medicinskog osoblja. Uglavnom do toga dolazi u kontaktu sa pacijentima - samo u Nemačkoj inficiralo se više od 3000 lekara i medicinskih sestara, dok je u Italiji od kovida-19 umrlo 56 lekara - napominje ovaj infektolog.

korona virus
korona virus, Foto: EPA

KAKVO JE TRENUTNO STANJE?

- Ako se stanovništvo strogo pridržava propisanih mera za suzbijanje virusa, naročito društvenog distanciranja, ovim tempom samo deset odsto populacije biće zaraženo. Bez ovih mera sigurno bi bilo zaraženo 70 ili 80 procenata. Deset odsto zvuči malo, ali kada pretvorite u cifre, shvatate da je to ogromna brojka. Od tih deset odsto inficiranih, deset odsto zahtevaće bolničko lečenje a polovini njih intenzivna nega. To su brojevi kakve nikada ranije nismo imali u bolnici, a dešava se i porast obolelih. Poslednjih nedelja broj zaraženih se udvostručava na nekoliko dana. Trentne mere još uvek nisu dovoljne. Samo ljudi mogu sprečiti ono najgore - primećuje on.

U Kini su se, primećuje dalje infektolog, prvi izveštaji o neobičnoj upali pluća javili već 31. decembra, a prve stroge mere uvedene su tek 24. januara. Bilo je zato potrebno dva meseca stroge izolacije i karantina kako bi se virus suzbio. U Evropi smo, smatra on, reagovali kasno i nedosledno.

- Propustili smo nekoliko dragocenih nedelja, kada je već bilo jasno da smo pred pandemijom. Čak i kasnije, evropske zemlje su nekoordinisano i nedosledno pooštravale mere, iako smo svedočili brzom širenju virusa po Italiji. Danas je tamo zaraženo preko 120.000 ljudi, a više od 14.000 je umrlo - kaže infektolog, primećujući i manjak solidarnosti država sa najpogođenijim zemljama - Italijom, Španijom i Francuskom.

ŠTA ČEKA ŠVEDSKU?

Očekujem da će scenario sličan italijanskom, francuskom i španskom dočekati i Švedsku. Pretpostavljam da su na onakvu odluku Švedske uticaj imali ekonomski lobiji kojima nije u interesu da javni život stane, jer to znači gubitak profita. To znači da Švedska žrtvuje starije i hronične bolesnike. Da li je to etički prihvatljivo - pita infektolog.

DANAS JE SVAKA OSOBA POTENCIJALNI PRENOSILAC

- Mnoge zaražene osobe imaju samo blage simptome, a zarazni su i dva dana pre pojave simptoma. To omogućava da se virus brzo širi i nemoguće je kontrolisati sve merenjem temperature. Na početku virus su imali samo oni koji su došli iz rizičnih područja, a danas je svaka osoba potencijalno inficirana - kaže on.

KAKO DOLAZI DO INFEKCIJE?

- Virus ulazi u telo preko respiratornog sistema, uglavnom preko sluzokoze nosa i očiju, odakle počinje da se razmnožava. Koronavirusi se razmnožavaju u ćelijama disajnih puteva, izazivajući snažnu upalnu reakciju. Još uvek ne znamo sve pojedinosti ali znamo da je virus vrlo agresivan - kaže on. Teži tok bolesti, dodaje, uglavnom se dešava kod starijih od 65 godina i kod hroničnih bolesnika - dakle visokog krvnog pritiska, dijabetesa, hroničnih bolesti pluća i generalno oslabljenog imunološkog sistema. Kod dece i trudnica ne primećuje se teži tok bolesti nego što je to slučaj sa gripom. Naravno, dešava se da i mlađi imaju težak oblik bolesti, ali još uvek nismo sigurni koji su razlozi, kao ni za to što se čini da muškarci teže podnose virus od žena.

ZAŠTO U BOLNICAMA UGLAVNOM VIĐAMO LJUDE OKRENUTE NA STOMAK?

- Ovo smanjuje pritisak na pluća i olakšava pacijentima da dišu.

Koronavirus u Srbiji
Koronavirus u Srbiji, Foto: Alo / Dejan Briza

PACIJENTI NA RESPIRATORU VIŠE NE KAŠLJU?

Ne, kada su intubirani oni su u snu, a medicinsko osoblje mora da im redovno aspirira bronhije i traheju. Pored toga, rade na praćenju i održavanju svih životnih funkcija. Ukratko, takvim pacijentima potrebna je velika stručna nega i iskusno osoblje.

DA LI POSTOJI LEK?

Nekoliko lekova je na kliničkim ispitivanjima, među njima i lekovi protiv malarije, hlorokvin koji se u SAD takođe testira kao preventivni lek. Ostali lekovi (remdesivir) pokazali su svoju efikasnost protiv SARSA i obećavaju. Imamo i lekove protiv HIV. Rezultati kliničkih ispitivanja biće uskoro dostupni. Međutim, i dalje je najefikasniji "lek" za sprečavanje infekcije - ne inficirati se.

DA LI MOŽEMO DVA PUTA DA SE ZARAZIMO?

Ovo je novi virus, poznat tek nekoliko meseci. Koliko do sada znamo, ne možemo ponovo da se zarazimo najmanje nekoliko meseci, pa do par godina.

KADA SE OČEKUJE VAKCINA?

Testira se nekoliko vakcina, a neke već i na ljudima. Biće neophodno da se utvrdi koja vakcina je sigurna i efikasna pre nego što se krene sa proizvodnjom. Očekujemo da će prve vakcine biti dostupne krajem ove ili početkom sledeće godine, to će biti jedina mera koja dugoročno može da suzbije virus.

DA LI ĆE LJUDI ZAISTA DOBIJATI IMUNOLOŠKI PASOŠ? (za građane nemačke koji su preživeli korona virus)

Jedan od planova svakako je omogućiti im da se kreću i druže. Trenutno još uvek nemamo pouzdane testove na antitela u krvi. Druga strategija je praćenje svih kontakata pozitivnih ljudi pomoću telefona i odmah odvojiti njih i njihove kontakte od ostalih. Ipak, jedino dugoročno rešenje je vakcinacija.

LJUDI POSLEDNJIH NEDELJA VIDE LEKARE I NAUČNIKE KAO DONOSIOCE ODLUKA?

- Znate, na kraju odluke donose političari. Mi samo savetujemo, nauka daje predloge, simulira potencijalne scenarije. U svakom slučaju, naši životi će se promeniti nakon ove pandemije. Pandemija nam je i pokazala kako u kratkom roku možemo mnogo da promenimo svoje navike i digitalizujemo društvo. Nadam se da će nas ovo iskustvo društveno i emocionalno približiti i usporiti tempo našeg života.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi