Priča veka o jednom od najmoćnijih ljudi na svetu! Da li je Donald Tramp bio sovjetski špijun?

Jurij Švets, bivši major u sovjetskoj špijunskoj službi KGB - koja se rasformirala pre 30 godina - rekao je zapadnim novinarima da su bauk izgradili odnos sa Trampom više od četiri decenije, mnogo pre njegove prve predsedničke kandidature. U razgovoru za britanske novine Gardijan prošle nedelje, bivši špijun rekao je da postoje primeri „gde su ljudi regrutovani dok su bili samo studenti, a zatim su se uzdizali na važne funkcije“. „Tako nešto se događalo sa Trampom“, dodao je on.

Nejasno je kako je luksuzni arhikapitalista pao na strogi Sovjetski Savez i započeo svoj navodni život u spavaćoj ćeliji. Po svemu sudeći, jednodnevni predsednik teško da je bio ideološki socijalista. Na primer, u decembru prošle godine, napao je Tvitter zbog dodavanja izjava o odricanju odgovornosti na svoje tvitove, rekavši da je to „Veoma opasno za našu zemlju“ i pitajući „da li Kongres zna da tako započinje komunizam?“ Pretpostavlja se da to nije mislio kao pozitivnu stvar.

AP Photo/Patrick Semansky

Pogledaj galeriju

AP Photo/Patrick Semansky

Pogledaj galeriju

AP Photo/Patrick Semansky

Pogledaj galeriju

AP Photo/Patrick Semansky

Pogledaj galeriju

U svojoj novoj knjizi „Američki kompromat“, američki izveštač Craig Unger - koji nije stran stranim zaverama vezanim za Rusiju - produbljuje dalje u teoriju. Oslanjajući se na Švets-a kao izvor, on tvrdi da se Trump pojavio na radaru KGB-a 1977. godine nakon što se oženio njegovom prvom suprugom Ivanom Zelnickovom, koja je došla iz Čehoslovačke sovjetske republike. Pod pretpostavkom da će se njegova ljubav prema istočnoevropskim modelima neizbežno pretvoriti u podršku kompaktnih komunističkih vođa Leonida Brežnjeva, rodom iz Ukrajine, Tramp je brzo postao regrutna meta.

Još jedan prokleti dokaz, koji je citirao Gardijan, bio je da je Tramp svojevremeno kupio 200 televizora za svoj plišani hotel Grand Hajat od ruskog emigranta Semjona Kislina. Ali, daleko od toga da mu je samo dogovorio elektroniku, Kislin je nadgledao šarm ofanzivu čiji je cilj bio da se uhapsi budući predsednik. Švets je rekao da je KGB „prikupio puno podataka o njegovoj ličnosti, tako da su znali ko je on lično. Osećaj je bio da je izuzetno ranjiv intelektualno i psihološki i da je sklon dodvoravanju “

Dakle, kada je Tramp na kraju, neočekivano postao predsednik, nesumnjivo će šokirati Šveca kad vidi da se crvena zastava ne podiže iznad zapadnog krila Bele kuće. Isto tako, ako je verovati izveštajima, Amerika bi imala sreću da izbegne videći Aljasku ili, recimo, Kaliforniju, predate revanšističkoj sovjetskoj Rusiji.

Nejasno je kako je Švets dobio pristup eksplozivnoj vesti da se KGB okrenuo američkom predsedniku. Radio je u Vašingtonu od 1985. do 1987. godine, a u Ameriku se preselio 1993. godine, samo dve godine nakon pada Sovjetskog Saveza, i od tada bi, pretpostavlja se, imao malo pristupa osetljivim obaveštajnim podacima. Takođe, zašto se ta kolosalna tajna nije ranije otkrila, uprkos broju bivših špijuna koji žive u inostranstvu i pišu knjige o svom vremenu u službi, takođe nije objašnjeno.

Senzacionalne tvrdnje od tada su pokupili Independent, Biznis Insajder i mnoštvo drugih novinskih kuća. Međutim, daleko je to da je Tramp prvi put optužen za ogrtač i bodež sa Moskvom, a Vašington post je u septembru prošle godine pitao: „da li je Tramp agent Rusije?“ Analizom je zaključeno da je pitanje još uvek „bez odgovora“.