Poznati geopolitički analitičar Aleksandar Dugin nedavno je izneo oštre optužbe na račun turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nazivajući njegove poteze u Siriji izdajom ključnih saveznika Rusije i Irana. Dugin je istakao da je Erdogan upao u zamku praveći strateške greške, što je rezultiralo ozbiljnim geopolitičkim posledicama. Njegova poruka jasno ukazuje na duboko razočaranje turskim potezima i nagoveštava moguće preispitivanje saveza i politike prema Turskoj.

Dodatnu kontroverzu situaciji dodao je američki politički aktivista Džekson Hinkl, optužujući Erdogana za saradnju s Izraelom na destabilizaciji Sirije. On ističe da postoji skriveni dogovor između Turske i Izraela, uprkos javnoj retorici koja sugeriše suprotno. Ova tvrdnja osvetljava kompleksnu dinamiku između država u regionu i sugeriše da Turska i Izrael deluju u tandemu radi ostvarivanja svojih strateških interesa, čak i na štetu nekadašnjih saveznika poput Rusije i Irana.

Pojavom komentara na društvenim mrežama koji podsećaju na istorijski kontekst i povezanost Turske s Hazarskim carstvom, skreće se pažnja na tvrdnje da je već Ataturkova Turska, a pre nje i Osmansko carstvo, bila pod značajnim uticajem Hazara. Ova teorija objašnjava dugogodišnje geopolitičke odluke Turske, uključujući i njenu trenutnu ulogu u Siriji.

Duginove i Hinklove izjave dolaze u trenutku kada se geopolitička situacija na Bliskom istoku drastično menja. Pad Bašara al Asada otvorio je put za preispitivanje regionalnih savezništava, dok su Erdoganovi potezi izazvali buru osuda i spekulacija o budućnosti Turske. Rusija i Iran, ključni u podršci sirijskom režimu, sada se suočavaju s izazovom kako da odgovore na, kako Dugin navodi, „izdaju“ Turske. Ova situacija ima potencijal da preoblikuje odnose među globalnim silama, naglašavajući koliko je složena i eksplozivna geopolitička igra u kojoj svaka odluka može imati dalekosežne posledice.