SJAJNA VEST ZA CEO SVET STIŽE IZ AMERIKE Došao na naplatu srednji prst EU

Ovako dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Kronikals“ objašnjava motive odlaska vedete američke spoljne politike, babice pronatovskog ukrajinskog nedonoščeta, Viktorije Nuland.

Za Nulandovu se može reći da je u poslednjih dvadesetak godina napravila bogatu diplomatsku karijeru – između 2005. i 2008. bila je američki ambasador pri NATO, da bi posle toga postala portparol Stejt departmenta.

Odatle je 2013. prešla na mesto pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i tada je široj javnosti postala poznata kao arhitekta ukrajinskog Majdana. Tu je dužnost obavljala do 2017, a pomoćnik državnog sekretara bila je od 2023. i na tom mestu zadržala se do sada.

Fanatični antiruski jastreb

Međutim, kako Trifković smatra, to što se ponašala kao fanatični jastreb, rešena da se američka politika prema Rusiji konstantno zaoštrava, došlo joj je glave. Kontraofanziva kijevskog režima, na kojoj je upravo Nulandova insistirala, završila se neslavno i sada su svi na Zapadu, ne samo Vašington, svesni strateške nizbrdice na kojoj se nalaze.

„Sada je ostalo tu spoznaju pretočiti u političke inicijative pre nego što bude kasno za Ukrajinu. To je i razlog odlaska Viktorije Nuland“, objašnjava Trifković.

Profesor ne veruje da će u američkoj politici, nakon što Nulandova ode, nastupiti doba pragmatizma i razmišljanja hladnom glavom. Međutim, sagledavanje nemogućnosti ostvarivanja američkih apsolutističkih ciljeva biće verovatnije.

Jedan od takvih, kako Trifković kaže, unapred zacrtanih ciljeva je i povratak na granice iz 1991. nakon zaustavljanja ruske specijalne operacije u Ukrajini. Takav cilj podrazumeva potpuni poraz Rusije, što je nemoguće.

„Mislim da će, ako ništa drugo, taj potencijalno pragmatičniji pristup biti upotrebljen iz prostog razloga što, ukoliko se bude čekalo na neko čudo, a čuda neće biti, predsednik Putin će biti sve manje motivisan da prihvata neko kompromisno rešenje koje ne bi odražavalo stanje na terenu“, smatra Trifković.

Atavistička rusofobija Viktorije Nuland

U mehanizmu američke neokonzervativne idelogije, Viktorija Nuland nije bila toliko točkić, koliko transmisioni kaiš. Bila je u izvršnom delu aparata vlasti, prenosilac ideja koje su neokonzervativni ideolozi spremali iza scene – predstavljala je transmisiju između neokonzervativnih stavova i njihovih pretvaranja u politike Stejt departmenta, kaže Trifković. Od agresije na SRJ, preko obojenih revolucija i Majdana, do sukoba u Ukrajini, sve je podređeno ideologiji čiji je Nulandova izvršilac.

Zato je, kako navodi, jako važno sagledati kontekst iz koga Nulandova potiče. Njen suprug je Robert Kejgen, jedan od ključnih autora koji su uticali na neokonzervativni pokret u SAD.

„On je, zajedno sa Vilijamom Kristolom, još 1996. napisao članak pod nazivom „Benevolentna globalna hegemonija – predlog neoreganovske spoljne politike“. Tu imamo manifest pokušaja da se ostvari monopolarna hegemonija SAD“, objašnjava Trifković.

Retko se bračni parovi toliko slažu u političkim stavovima, ali Nulandova i Kejgen se u potpunosti slažu, dodaje on. A ti stavovi zasnivaju se na, kako kaže, atavističkoj rusofobiji.

„Neokonzervativci bi svi listom radije da svet nestane u nuklearnom holokaustu, nego da Amerika, definisana na njihov specifičan način, više ne bude globalni hegemon“, konstatuje Trifković.

Foto: Shutterstock

 

Amerika kakvu je vide neokonzervativci nema veze sa vizijom „očeva osnivača“, tu nema koncepta nacionalnog interesa koji bi bio baziran na pragmatično definisanim interesima običnih ljudi. Postoji samo čista ideologija i spremnost na rizik do krajnjih granica ukoliko iole postoje otpori njihovom projektu, objašnjava profesor.

Kako je Viktorija Nuland pretvorila EU u američkog vazala

U tom duhu, Nulandova je smatrala da se u eskalaciju sukoba sa Rusijom ne ide dovoljno energično, a ne bi trebalo da čudi ni kada se, tokom razgovora sa saradnicima neposredno nakon organizovanja Majdana,na Evropsku uniju obrušila najgorim psovkama.

„Sa tom čuvenom rečenicom, ona je sažela odnos SAD prema evropskim „saveznicima“ od početka ukrajinske krize – drugim rečima, njihovo srubljivanje na nivo satelita“, komentariše Trifković.

Kao posledicu te rečenice danas imamo deindustrijalizaciju Evrope, pre svega Nemačke, dodaje on.

„To što je tada pokazala „srednji prst“ Evropskoj uniji, sada je došlo na naplatu i do izražaja, kroz potčinjen odnos Brisela prema Vašingtonu“, zaključuje Trifković za "Sputnjik".

Podsećamo, podsekretarka za politička pitanja SAD Viktorija Nuland obavestila je državnog sekretara Entonija Blinkena da namerava da napusti tu funkciju i ode u penziju, saopšteno je iz Blinkenovog kabineta.

U kratkom i šturom saopštenju, Blinken je naveo da je Nulandova „personifikovala posvećenost predsednika Bajdena da vrati diplomatiju u centar naše spoljne politike i oživi američku globalnu politiku i liderstvo u ključnom trenutku za našu naciju i svet“.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI