I RUSIJA I SAD ZA PROŠIRENJE SAVETA BEZBEDNOSTI Samo je jedna stvar sporna

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da se reformiše kako bi se povećala njegova efikasnost, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov komentarišući inicijativu američkog predsednika Džozefa Bajdena da se proširi SB UN.

I Rusija, i SAD za proširenje Saveta bezbednosti

„Razgovor o proširenju SB UN treba pokrenuti, Rusija je više puta o tome govorila“, rekao je Peskov i podsetio da je za tako nešto potreban konsenzus svih članica.

Osim toga, kako je primetio Peskov, Savetu bezbednosti UN potrebna je i veća inkluzivnost „sa stanovišta učešća upravo onih država koje su nedavno dobile dodatnu ulogu i imaju mnogo veći uticaj na svetsku bezbednost, svetsku ekonomiju i sve više se čuju“.

Ranije je saopšteno da će američki predsednik Džozef Bajden u svom govoru na 78. zasedanju Generalne skupštine UN potvrditi želju Vašingtona da se proširi Savet bezbednosti. Po američkom predlogu, nove stalne članice Saveta bezbednosti trebalo bi da budu Indija, Nemačka i Japan.

Umesto Nemačke i Japana, Brazil i afrička zemlja

Za Rusiju, Indija kao nova stalna članica Saveta bezbednosti nije sporna, ali problem je što Amerikanci računaju na svoje saveznike, članice tzv. kolektivnog Zapada – Japan i Nemačku i taj predlog ne može da se uzme ni kao princip ni kao kriterijum, kaže za Sputnjik diplomata Zoran Milivojević.
Evropa koja je najmanji kontinent ima dva stalna člana Saveta bezbednosti, odnosno tri sa Rusijom i tu ne postoji prostor da se Nemačka kvalifikuje za stalno članstvo, jer „nije više lider ni u Evropskoj uniji, a EU više nije faktor od globalnog uticaja“.

Dve najmnogoljudnije zemlje na svetu – Kina i Indija apsolutno zaokružuju interes Azije, tako da je Japan suvišan. A ono što nedostaje Savetu bezbednosti su po jedna zemlja iz Afrike i Latinske Amerike.

„Apsolutno bi tu trebalo tražiti prostor za popunu kako bi svi kriterijumi bili zastupljeni i kako bi zaista taj globalni aspekt bio zastupljen na najravnopravniji mogući način. Zbog toga kandidatura, recimo Brazila, koji je članica BRIKS-a i svih važnih međunarodnih institucija, kao najznačajnijeg predstavnika Južne Amerike mora biti u prvom planu. Drugo, Afrika mora biti zastupljena, pitanje je izbora ali mislim da bi to trebalo ostaviti Africi.“

Kriterijumi bi morali biti kontinentalna zastupljenost u punom smislu tako da svi kontinenti budu zaokruženi, kao i ravnopravnost jer ne može Evropa biti dominantna prijemom još jednog člana na račun Afrike i Latinske Amerike. U tom smislu, ruski predlog je bliži onome što bi odgovaralo interesima i ravnopravnosti na globalnom planu.

Pita se Kina a ne Francuska i Britanija

Da bi se reformisao Savet bezbednosti potreban je kompromis između Rusije i SAD koji, prema Milivojeviću, u ovom trenutku ne izgleda moguć ni po jednom pitanju. Međutim, ono što u ovom trenutku ima značaj i težinu i što je pomak jeste to da se debata otvorila.

„A onda ide pitanje usaglašavanja i to zavisi od razvoja situacije na globalnom planu i od novog poretka s jedne strane, a sa druge strane od procedura. Tu su procedure jako komplikovane i trebalo bi videti šta misli Kina o svemu tome. Više se ne može bez Kine odlučivati na globalnom planu. Čak ni načelno a kamoli u nekom pitanju usaglašavanja. I ne mogu se porediti Kina, Francuska i Velika Britanija, nipošto. Uticaj Francuske je minimalan, to vidite kad pogledate šta se dešava u Africi i pitate se o čemu Francuska može da odlučuje i u čije ime. Britanija isto tako. Prema tome, te kockice moraju da se slože.“

Međutim, ističe Milivojević, ključna stvar je samo otvaranje debate i konsenzus velikih da to ima smisla radi očuvanja svetskog poretka.

Amerika ponovo priznala Povelju UN

Ako se Amerikanci slažu da se razgovara o Savetu bezbednosti i njegovom proširenju, to znači da su se vratili na poredak koji podrazumeva Ujedinjene nacije i Povelju UN, a to je važna činjenica i najveća potvrda da se svet menja, da je multipolaran i da nema dominacije samo jedne strane.

Na pitanje da li bi se UN mogle raspasti kao Liga naroda o čemu se dosta pisalo u poslednje vreme, Milivojević podseća da je Ligu naroda napustila Nemačka da bi se naoružala i krenula u novi rat. A Ujedinjene nacije bi se mogle raspasti samo ako bi to učinila jedna od dve suprotstavljene nuklearne velesile Rusija i SAD, ili eventualno ako bi to uradila Kina.

„U drugim uslovima mislim da to nije moguće ali sama ova činjenica pokazuje da na svetu u ovom trenutku ne postoji mehanizam koji bi mogao da deluje. Bez obzira da li efikasno ili ne, ali da može i ima instrumente da deluje i koji koliko-toliko objedinjuje većinu sveta. A sve se više vraćamo na taj mehanizam, na Povelju UN-a. Sad se ti isti Amerikanci kunu u Povelju kad govore o Ukrajini. Prema tome, ipak su stvari nekako na zemlji, bitno je da se uspostavi ravnoteža snaga a mi sad idemo ka tome. Nemamo unipolarni svet a nekako se formira ravnoteža snaga. Sa ruskom intervencijom se pokazalo da svet nije unipolaran i u meri u kojoj se uspostavi ravnoteža snaga nema opasnosti sa iskakanjem, a onda i Ujedinjene nacije mogu nastaviti da žive“, zaključio je Milivojević.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI