1889. ova vrsta korone ubila je milion ljudi!

 

U središnjoj Aziji 1889. godine došlo je do virusne epidemije zbog koje je umrlo oko milion ljudi. Stručnjaci su tu bolest prozvali "ruski grip", ali bez prave analize uzoraka tkiva ne možemo pouzdano znati o kakvom se tačno virusu radilo.

Naime, četiri soja koronavirusa odgovorna su danas za otprilike 20 do 30 odsto prehlada, s time da su u prošlosti bili mnogo smrtonosniji. Epidemiolozi veruju da sva četiri navedena koronavirusa kolaju među ljudima već poslednjih nekoliko stoleća. Kada su se tek pojavili, verovatno su izazvali velike pandemije.

Paralele s našom trenutnom krizom su očite i bolje znanje o tim drugim koronavirusima moglo bi biti od vitalne važnosti za efikasniji odgovor na Covid-19. Uvid u poreklo, način širenja i karakteristike običnih koronavirusnih prehlada može pružiti ključne informacije o tome što nas može čekati ​​u narednim mesecima i godinama. Razumevanje ovih relativno bezopasnih sojeva koronavirusa moglo bi nam takođe pomoći da izbegnemo sledeću pandemiju, piše "New Scientist".

 

Koronavirusi su velika porodica virusa koja uglavnom uzrokuje oboljenja kod stoke i do nedavno nisu privlačili pažnju virologa.

- Koronavirus kod ljudi je uočen 1960-ih, ali ta dva otkrivena soja su izazivala samo običnu prehladu te im se nije posvetilo puno pažnje - objasnio je pedijatar i epidemiolog Frank Esper iz klinike Klivlend.

Pojava SARS-a

Koronavirusi imaju belančevine na svojoj površini, koje deluju poput ključa koji otključava ulazna vrata različitih ćelija u različitim vrstama domaćina. Ti se proteini putem genetskih mutacija ili razmenom genetskog materijala mogu oblikovati i menjati otvarajući pritom nova vrata. Virolozi su se stoga uputili u lov na nove sojeve koronavirusa prateći ih kod ljudi i divljih životinja kako bi shvatili šta tačno uzrokuje modifikacije proteina.

Koronavirus NL63

Mikrobiologinja Lia van der Hek sa univerziteta u Amsterdamu, koja već neko vreme usavršava svoju tehnologiju ​​za otkrivanje nepoznatih sojeva virusa, pre nekoliko godina kod 7-mesečnog deteta s bronhiolitisom pronašla je još jedan soj koronavirusa - HCoV-NL63.

- Pronašla sam NL63 sasvim slučajno, pre nego što smo saznali za SARS - ispričala je van der Hek. Dalja istraživanja pokazala su da je NL63 raširena pojava i da je ovaj soj koronavirusa inficirao između 1 i 9 posto ljudi s upalom disajnih putova širom sveta. NL63 uzrokuje povišenu temperaturu, kašalj, grlobolju, bronhitis i upalu pluća.

Poput SARS-CoV-2, koronavirusa koji uzrokuje Covid-19, izvorni NL63 bio je u nekoj meri smrtonosan. Oba virusa vežu se na isti ćelijski receptor.

 

I ovde u priču ponovo ulazi ruski grip.

Nakon epidemije SARS-a ponovno se pojavilo zanimanje za dva naizgled neobjašnjiva koronavirusa koja uzrokuju prehladu, a koja su otkrivena u 1960-ima - HCoV-229E i HCoV-OC43.

Upoređujući te viruse sa sojevima koji su pronađeni kod drugih životinja, stručnjaci su zaključili da OC43 mora poticati od goveda ili svinja i da je prešao na ljude oko 1890. Godina zvuči poznato?

1890. godina nije jedini faktor koji povezuje OC43 s ruskim gripom. Mnogi oboleli od ruskog gripa imali su izražene simptome koji su uticali na njihov centralni nervni sistem, a za OC43 se zna da inficira nervno tkivo. Ako je OC43 kriv za pandemiju 1889/90., očito je u poslednjih 130 godina polako mutirao u sve manje opasan virus. Verovatno je pandemija trajala priličan broj godina, poput više sezona teškog gripa, a nakon toga se OC43 transformisao u običnu prehladu.